Проблем у селекцији припадника Интервентне јединице

МУП Србије саопштио је синоћ, поводом снимка који је и наш лист прекјуче објавио, а на коме је приказано прекорачење службених дужности појединих припадника Интервентне јединице, да се цео догађај десио још 26. октобра 2000. године у Хумској улици у Београду. На видео запису забележено је прекорачење службених овлашћења у интевенцији приликом хватања на делу двојице крадљиваца аутомобила, који нису пружали отпор.

Од четворице тадашњих припадника Интервентне јединице, како МУП саопштава, тројица нису више у активној служби, док је четврти био возач и није учествовао у интервенцији. Против њих је инициран поступак пред надлежним органима и обавештен је надлежни јавни тужилац.

Интересантно је да је наш лист током јучерашњег дана, гледајући интернет друштвену заједницу пронашао више десетина фотографија припадника МУП-а Србије који су поставили своје фотографије са оружјем у руци и у униформи.

Психолог Добривоје Радовановић, декан Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, каже за „Политику” да је агресивно и бахато понашање појединих полицајаца београдске Интервентне јединице последица „веома дискутабилне селекције” при уласку у ову јединицу.

– Проблематична селекција при улазу у Интервентну јединицу и школовање током којег полицајци уче доста агресивно понашање, узроци су незаконитог понашања припадника ове полицијске бригаде. Због тога они брзо развију систем вредности по којем је за њих сваки грађанин потенцијални криминалац којем би тако требало и прилазити – оцењује наш саговорник.

Када је реч о тортури полиције, Радовановић напомиње да је ипак срж проблема у понашању појединих полицајаца.

– Не могу да кажем да су сви такви, постоји много добрих примера уљудног и лепог понашања како саобраћајне, тако и других полицијских јединица. Проблем је у селекцији полицајаца за Интервентну јединицу и критеријумима по којима пролазе. Они имају физичке и психолошке тестове, али увек у ову јединицу долазе они који су по критеријумима агресивнији. Такође, веома је битно да се полицајци ротирају у пословима које раде, јер када неко јако дуго ради само на потери за тешким преступницима онда развије и такав механизам одбране и не може мимо њега – наглашава Радовановић.

Поводом објављивања снимака на којима се јасно види употреба силе од старне појединих полицајаца Интервентне јединице, наш саговорник каже да „постоји једна супкултура у полицији која је јако блиска супкултури криминала”.

– Један део полиције, који је близак структури личности криминалаца, има сличне вредности као и они. То доводи до тога да они почињу да цене насиље и да се хвале тиме како су некога премлатили. Мислим да су то управо ти полицајци који сами објављују снимке полицијског насиља. Њихово понашање је противзаконито и тај вид тортуре који постоји би требало одмах искоренити – сматра Радовановић.

Зарић је, подсетимо, убијен у четвртак прошле недеље хицем из пиштоља Миљана Раичевића, полицајца београдске Интервентне јединице, после потере за возилом које је прошло кроз црвено светло на семафору.

Осврћући се на овај догађај, Радовановић каже да, када аутомобил пролази кроз црвено светло на семафору три пута и при том не стаје пред потером полиције, свака полиција у свету има право да пуца.

–Није изненађујуће то што је полиција извадила пиштоље и кренула према тим колима. Таква реакција је уобичајена и нужна у овом степену криминализације. Следећи корак јесте проблематичан и у судском поступку ће се доказати да ли је полицајац намерно пуцао или је пиштољ сам у гурању опалио и да ли је жртва хтела да отме пиштољ – оцењује Радовановић.

Председник фудбалског клуба Ресник Бојан Бркић, отац Филипа Милићевића, који је возио аутомобил кобног јутра када је убијен Ђорђе Зарић (24), рекао је да породице Зарић и Милићевић верују у правосудне органе и да не размишљају о било каквој освети. На јучерашњој конференцији за новинаре он је демантовао тврдње полиције да се Милићевић, који је пијан прошао кроз црвено светло на семафору, није зауставио на још неколико семафора.

– Није тачно да су прошли неколико семафора, већ само један, што се може лако утврдити. Није тачно и да су се опирали хапшењу – напоменуо је Бркић.

Он је нагласио да се ове две породице потпуно ограђују од насилних протеста који су одржани два дана после инцидента.

– Ђорђе Зарић је био син полицајца, изванредан момак, фудбалер и студент, кога су сви волели – рекао је Бркић и додао да назив стадиона ФК Ресник већ носи име настрадалог младића који је играо за овај клуб.

Правна заступница Филипа Милићевића, адвокат Зора Добричанин-Никодиновић оценила је да Раичевићева изјава да је његов пиштољ ЦЗ 99 сам опалио док се са Зарићем отимао, није логична.

– Тај пиштољ не може да опали, ако се обарач не притисне, а Раичевић се при том није понашао у складу са полицијским правилима, која тачно прописују када се може употребити оружје и сила. У овом случају апсолутно није било основа за употребу силе – рекла је она.