Недеља, 22.11.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Политичка и друштвена сцена Србије

Класне борбе у Србији

Дугогодишња политичке доминација СНС-а, као типичне свеобухватне партије базирала се на савезу економски најрањивијих слојева друштва и транзиционих добитника. Тако је успела да створи широку изборну базу повезујући елиту и дно стратификационе лествице
Класне борбе у Србији
Д.Стојановић

Политички живот у Србији већ деценијама се посматра кроз призму сукоба „две Србије” – било да се оне дефинишу као прва и друга, традиционална и космополитска, происточна и прозападна, суверенистичка и глобалистичка, и томе слично. Идеолошке поделе, међутим, као што смо видели, не одређују нужно изборно опредељење. О томе најбоље сведочи резултат идеолошки јасно профилисаних странака попут Аутентичне деснице, Европске коалиције, СПС-а и њима сличних. Многи с правом указују да је њихов неуспех последица друштвене поларизације и референдумске атмосфере подстакнуте логиком и деловањем друштвених мрежа које данас представљају доминантан облик комуникације. Њихова способност да активно обликују мишљења и понашања својих корисника, без обзира на то да ли је реч о избору материјалних производа или политичких опција, у доброј мери објашњава изборно понашање, али то није једино.

До сада је мало пажње посвећено утицају класне структуре на политичке токове па, у крајњој линији и резултате избора. Разлог за то је што класична класна анализа, ослоњена превасходно на материјални положај и занимање, није могла да објасни знатне разлике у политичком понашању људи сличног материјалног положаја. Ослањајући се на теорију Пјера Бурдијеа, социолози са ЛСЕ зато су класе дефинисали узимајући у обзир не само материјални већ и културни и социјални капитал. Другим речима, водили су рачуна како о дохотку, тако и о стилу живота и броју и квалитету друштвених и породичних веза. Тако су емпиријским путем дошли до класне шеме од седам класа.

Када анализирамо присталице Српске напредне странке (СНС) и Студентске листе  (СЛ) уочавамо да њихове изборне базе не чине хомогене идеолошке групе, већ класе дефинисане јасним интересима, специфичним културним капиталом и различитим начинима на које употребљавају и конвертују свој социјални капитал.

Дугогодишња политичка доминација СНС-а, као типичне свеобухватне (catch-all) партије, базирала се на савезу економски најрањивијих слојева друштва и транзиционих добитника. Тако је успела да створи широку изборну базу повезујући елиту и дно стратификационе лествице. Један стуб ове коалиције представљају прекаријат (људи без сигурних послова и рурално становништво). Припадницима ове класе традиционално недостају све три врсте капитала. Њихов положај обликован је несигурношћу проистеклом из деиндустријализације и осећајем друштвене маргинализације. Гласање за СНС за њих није била ствар идеолошке везаности већ рационална стратегија преживљавања. Преко локалних партијских одбора и система „сигурних гласова” партија им је помагала да обезбеде основне услове за живот, од социјалне помоћи до изградње локалне инфраструктуре у неразвијеним деловима земље.

Други стуб представљају припадници традиционалне радничке класе у опадању и пензионери. Реч је о старијој популацији која има ниске приходе, али поседује станове и куће стечене у време социјализма што им обезбеђује стабилан живот. Њихови погледи на свет обликовани су у систему у којем се ауторитет државе подразумевао и изједначавао с опстанком и колективном безбедношћу. Снажно залагање СНС-а за економски и одбрамбени развој Србије одговарао је овом делу бирачког тела. Пензионери су у овој партији видели, пре свега, брану од „хаоса” и разарање земље, а радници прилику за запослење које су изгубили у транзиционим приватизацијама почетком века.

Трећи, малобројан, али најснажнији стуб ове класне коалиције чини пословна  елита. То су крупни бизнисмени, грађевински инвеститори, власници угоститељских ланаца, транспортних предузећа и сви они чији профит директно зависи од државних тендера и субвенција. Та група поседује велики економски капитал, значајан социјални капитал базиран на партијском умрежавању и, изворно, невелики традиционални културни капитал који је почела да стиче. За њих је подршка владајућој странци повезана с очувањем привилеговане позиције на тржишту и стеченог капитала.

Насупрот овом блоку налазе се класе чији припадници током претходног периода већински нису гласали за СНС, било да су гласали за неку од расцепканих странака опозиције или су бојкотовали изборе и повлачили се у политичку апстиненцију. За већину ових група карактеристично је то што њихови извори прихода, образовни статус и друштвени углед нису зависили од припадности партији већ од пријатељских, породичних и мреже НВО веза и наслеђеног културног капитала. Најгласнији, иако малобројнији стуб опозиционог деловања представљају традиционална интелигенција и виша средња класа. То су универзитетски професори, лекари, архитекте, уметници, адвокати. Ова класа поседује највећи културни капитал и држи монопол над дефинисањем онога што се сматра високом културом и грађанском, односно пристојношћу средње класе. Гласање против СНС-а мотивисано је осећањем да је угрожен њихов симболички капитал који им је давао улогу врховног моралног судије. Сваки пример партијског запошљавања доживљавали су као девалвацију сопственог социјалног и културног капитала. Политички сукоб они су посматрали не као идеолошки већ као естетски и цивилизацијски рат против „вулгарности” и „неписмености” владајућих структура, снажно инсистирајући на класној дистинкцији. Кључно за победу овог блока било је укључивање у политику техноменаџерске класе стасале у време дигиталне револуције. Програмери, инжењери и дигитални номади поседују висок економски и специфичан, технолошки културни капитал. Годинама је ова класа практиковала стратегију „унутрашњег егзила” – игнорисали су политику, живели у сопственим изолованим урбаним мехурићима које им је обезбеђивао новац зарађен на глобалном тржишту. Међутим, економска реалност (попут промена пореских закона), и привлачност тема попут заштите животне средине, корупције и томе слично довели су до политичког буђења ове класе. Последња, али потенцијално најексплозивнија група која је гласала против власти јесу прекарни радници у услугама и млада урбана генерација. То су сезонски конобари, достављачи, радници у кол-центрима и фриленсери на почетку каријере. Они поседују висок социјални и специфичан културни капитал – умрежени су на друштвеним мрежама, прате глобалне трендове, говоре језике, али пате од недостатка економског капитала. Они траже промену политичког окружења кроз залагање за теме као што су стамбена политика, екологија и радна права.

Ови избори показали су да је дошло до велике промене. Пре свега, политички клијентелизам на којем је почивала моћ СНС-а добио је свој пандан у НВО клијентелизму глобалног цивилног друштва на којем почива моћ нове власти. Поред тога, у политички живот се активно укључила „ИТ” класа. Поларизација до које је дошло током претходне две године борбе за власт учинила је да је социјални капитал победника ојачао, што ће несумњиво утицати на смањење социјалне покретљивости, која је у време СНС-а била највећа још од времена социјализма. Класно затварање већ сада се осећа и неминовно ће довести до нових класних сукоба. Ако друштвену покретљивост засновану на партијским везама замени ништа мање коруптивни систем добијања посла на основу наслеђеног социјалног капитала и „ратних заслуга” као што је то случај у многим професијама можемо очекивати да ће се класна борба наставити.

*Професор Филозофског факултета у Београду

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Горан
Браво професоре.Одлична анализа, из Вашег угла бачена светлост на ову револуцију, открива много тога. Заборавили смо да је класна борба у основи свега, а стекли илузију да овде класа више нема. Хвала вам што сте разбили ту илузију -сада је след догађаја релативно предвидив. Има наде за ову земљу.
Хајдук Вељко
У Србији не постоје класе,ни идеологије. Само жеља за влашћу,и парама.
Jasna ilic
Ironija je ta što su IT stručnjaci bili nezadovoljni porezom a sada nova vlast najavljuje da će velike plate još više biti oporezovane.
M
Odlicna analiza. Za mene postoje samo dve klase: Bozija i sotonska. Bez obzira na imanje ili nemanje drugih vrsta kapitala. Videli smo gde preovladavaju jedni a gde drugi.
Goran
Pročitajte Bibliju za početak
Бранислав Станојловић, £
Помињете моју школу, ЛСЕ (London School of Economics) одакле имам магистрат у источноевропској политици и економији у заједници са School of Slavonic & East European Studies. Нема бољих на свету!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.