Газда, слику твоју љубим

Подгорица – Факултетска диплома више није гаранција сигурног ухлебљења и пристојне плате, сведоче примери у црногорским фирмама где се од кандидата на конкурсу за запослење тражи максимум, а нуди минимум, односно просечне плате – 345 евра.

Послодавци, новопечени богаташи, захтевају да њихов нови радник буде са факултетском дипломом, да познаје два језика, рад на рачунару, да није старији од 25 година, а за женске кандидате обавезна је и фотографија.

Дипломирана правница М. К. из Подгорице испричала нам је једно искуство од десетак стечених на конкурсима у Црној Гори.

"На једном конкурсу тражили су фотографију целе фигуре. Послала сам је након дужег размишљања и на разговору са послодавцем, односно његовим преводиоцем, речено ми је да испуњавам све тражене услове, али да нисам довољно атрактивна", прича нам М. К. "Једноставно, овде уместо генералија газдама треба у молби написати – ’љубићу твоју слику, шаптаћу твоје име, запосли ме’, друго ништа не пали."

Послодавци на разне начине тестирају кандидате, посебно кандидаткиње, па се их најчешће примају на пробни рад од три, шест или девет месеци. А какве услове за рад и које надокнаде месечно младим и образованим кадровима нуде директори у појединим институцијама и предузећима у Црној Гори, види се и из огласа у којима се једно јавно тражи а друго, тајно, даје. У огласима се истиче да ће примања бити изнад просечне плате, а онда им се исплаћује зарада испод минималне цене рада

Недавно су у Подгорици тражени дипломирани економисти којима би плате биле свега пет евра више од просечне црногорске зараде, као што је случај са Хипо Алпе – Адрија банком.

Ова банка раднику би делимично надокнадила превоз и исхрану а од њега тражи радно искуство, познавање енглеског језика и лиценцу за брокера, дилера и менаџера инвестиционог или пензионог фонда.

Код запослених у просвети изненађења готово да нема, јер овај сектор већ годинама има најниже плате у републици. Нови професор економске групе предмета у Средњој економској школи "Мирко Вешовић" у Подгорици школовао се да би за рад у две смене зарађивао 260 евра и добио надокнаду за топли оброк, а за посао му је потребно и уверење о положеном стручном приправничком испиту и двомесечни пробни.

У подгоричкој компанији "Љетопис" самосталног комерцијалног референта чека 240 евра и накнаде за исхрану и превоз, с тим што мора имати радно искуство, доказе о положеним курсевима за Интернет, а биће му провераване и радне способности. Додатно, треба да зна и енглески.

Црногорски Телеком не цепидлачи приликом пријема кандидата. За приправничку плату од 420 евра, делимичну накнаду исхране и превоза тражи само познавање енглеског језика.

Дипломирани инжењер архитектуре за приправничко место у Републичком заводу за урбанизам и пројектовање добијаће 190 евра, део надокнаде за исхрану и целу за превоз, али мора да има положен курс за посебан рачунарски програм. Агенција за изградњу и развој Подгорице нуди 400 евра за дипломиране инжењере геодезије и грађевинарства или архитектуре, тражећи неким од њих дипломе са рачунарских курсева или овлашћење Инжењерске коморе, док Градска општина Голубовци нуди 450 евра искусном инжењеру грађевинарства или архитектуре са положеним стручним испитом, након што прође проверу радних способности и докаже се у тромесечном пробном раду.

У никшићком Дому здравља приправника, доктора медицине чека 330 евра, а у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици оперативног медицинског радиолога, са шестим степеном стручне спреме, 300 евра.

Колико се цени диплома инжењера електротехнике и електронике са радним искуством и положеним стручним испитом показује понуда Управе за некретнине у Подгорици, која таквом стручњаку нуди целих 200 евра месечно.

Примери запошљавања у Црној Гори и месечних примања запослених доказ су да нико више не цени дипломе, осим што газде претерано цене себе.

-----------------------------------------------------------

Жене и шлепери робе

Ниже квалификованом кадру, посебно продавцима у мини и мега маркетима, плате су од 150 до 180 евра и од њих се захтева да буду не само продавци, већ и физички радници на утовару и истовару роба. Иако је реч о 95 одсто женској радној снази, газде су немилосрдне у захтевима, па свакодневно продавачице растоварају и складиште на десетине шлепера прехрамбених намирница и друге робе.