Добро дошли у Србију

Срби су гости у својој кући. Буквално. Не због тога што им свако говори шта да раде у својој земљи, ни због тога што је пола српске земље и имовине у рукама странаца, ни зато што се најгрђим национализмом сматра кад у Србији кажеш да си Србин. Ништа од тога. Србин је, наиме (тако пише у ономе што се зове државна стратегија туризма насталој у новембру прошле године), најчешћи туриста у Србији. Чак 90 одсто од око седам милиона туристичких ноћења у Србији "отпада" на туристе из Србије. Остало на странце.

Страним туристима, како тврде у тим истраживањима, у Србији се највише свиђају људи. На њих имају најмање замерке. Можда и зато што са нама проведу само неколико дана. Ко зна шта би мислили да морају као ми, туристи из Србије, да остану у гостима.

Стратези су уочили и да се страним туристима, који највише долазе због посла или су у пролазу (чак четири петине укупног броја), осим људи, допада храна и провод. За четири дана, колико обично остају, потроше око 200, највише 500 евра, углавном на храну и пиће. Већина нема времена ни за манастире, ни за бање, ни планине, не би имали времена да виде ни море, све да га и имамо. Само за посао и кафану. Онима који имају и времена и воље да виде нешто више од српских кафана обично нема ко то да покаже.

И тако је Београд најпосећенија туристичка дестинација у Србији. У престоницу долази 82 одсто страних туриста. Иду и у Нови Сад, како показују истраживања Егзита (најпосећенијег догађаја и туристичке атракције у Србији, други је Сабор трубача у Гучи) А Србија нуди и Златибор (на коме тренутно има највише туриста), Копаоник, Дивчибаре, па бање, Врњачку (најпосећенију бању ових дана) Соко, Ковиљачу, Кањижу, сеоски туризам, салаше, реке, здраву храну, кајмак, проју и ракију, трубе и таламбасе. Стратези су све наде уложили управо у ове дестинације и догађаје. А држава обећава да ће у туризам до 2015. године уложити око 600 милиона евра. Нешто од тих пара могли би да утроше да побољшају саобраћај, на чему се већ доста ради, али и хигијену јер лоши путеви и прљави тоалети, замерили су нам странци, највише одбијају туристе. И то што већина Срба говори само четири језика (српски, хрватски, бошњачки, црногорски).

Не би, додуше, по овом истраживању, ваљало да се ни динар тих пара (ако неком случајно падне на памет) утроши на сређивање рушевина од бомбардовања, јер бисмо тиме из туристичке понуде Србије избрисали атракцију која је само прошле године у Београд довела неколико хиљада Енглеза. Оно што нису порушили током бомбардовања, а због чега је Том Хал, човек који пише за чувени светски туристички водич "Лонли планет" Србију уврстио у 20 најзанимљивијих локација у свету у прошлој години, лане је привукло око 25.000 страних туриста. И док Хрвати и Црногорци на Си-Ен-Ену рекламирају доскора заједничко море, Србија на РТС-у рекламира ливаде и цвеће. И баш као што су се Црногорци досетили да на свако парче плаже пободу сунцобран и наплаћују прилаз до мора, и Србин се сетио да страном туристи ували мотику у руке, прода причу о повратку природи, а да му овај, наиван и поднапит јаке шљивке, оре, коси и чува стоку за џаба бар док не прођу ове врућине. 

И тако је прва туристичка сезона у независној Србији почела са великим плановима. Али ни проблеми не мањкају. Министар туризма је пре неколико дана позвао нацију да поразмисли с чим би Србија могла да се представи свету, да смислимо шта би то био национални туристички бренд. Државни врх исцрпљен мозгањем шта је најбоље за химну, заставу, грб и где би могао да буде тај Младић, остао је без идеја. Понекад и ми имамо среће.