Обама: Крај илузија о просперитету

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 25. марта – Америци и свету следи опоравак, ако се сви одрекну илузија, лагодних навика и дају предност општим над уским интересима– произлази из синоћног обраћања шефа Беле куће Барака Обаме свеколиком домаћем и иностраном грађанству, жељном да назре излаз из кризе која га „убија у појам”. Може ли се, када и како остварити таква прерасподела тежњи и блага, питање је на које је понудио оптимистичке одговоре, под условом да се постигне оно чега никад није било: и национални и интернационални склад врло разноликих и приватних и системских приоритета.

За дописника који је туце дана био изван овдашњих збивања, промене су на– непромењеном курсу. Лидер појачава кампању придобијања подршке за његов стабилизациони план као „нови пут”, јер се „не може као досад”, па да су „неизбежни заокрети за које је потребан дуг рок”.

Велики сам приврженик истрајности, изјавио је на конференцији за штампу коју су директно преносиле главне телевизије. И додао: „Не можемо одмах да одстранимо ни утицај лобиста у Вашингтону, ни дејства у прилог трошкарењима зарад локалних веза, нити да остваримо мир на Блиском истоку, јер смо само 64 дана на власти, али верујем да се крећемо у добром правцу.”

Овакав исказ, којим је хронични израелско-палестински проблем „уклопио” у акутне домаће драме, могао би да делује онеспокојавајуће. Криза на Блиском истоку траје дуго, а у актуелном виду је превршила шест деценија…

Нисмо у хидроглисеру већ на прекоокеанском броду коме треба више времена за промену смера, сугерисао је Обама. Метафора је многе подсетила на ситуације у којима су чамци за спасавање били делотворнији од „Титаника”, па су тако сада опозициони републиканци посредством једног од својих парламентарних првака, Џона Бонера, пребацили Обамином пројекту да је „неодговорнији уназад много времена и да ће само погоршати кризу”. Републиканци имају лоше памћење, одговорио је председник, подсетивши да му је администрација Џорџа Буша оставила рекордни „годишњи буџетски дефицит од 1,3 билиона долара”.

Већ се виде знаци напредовања, сугерисао је Обама. Његови противници слуте, међутим, да су му пројекти у „левичарском стилу”, и да ће потврдити пошалицу на рачун, у хладном рату пораженог, совјетског система који је пропагирао да је „успех на хоризонту”, а да је „хоризонт– линија која се удаљава кад год јој се приближавате”.

Обама одбацује такве злослутности. За свој план каже да ће створити „сигуран и трајни просперитет” као контру „лакомисленим шпекулацијама, надувавањима цена некретнина и презадуживањима на кредитним картицама”, што је све „стварало илузију о просперитету”.

Где је крај илузијама, за које се Обама залаже, нико не може прецизно да предвиди. Поготову што превладавају „бриге о нама самима”, упркос његовом апелу да је неопходна глобална синхронизација, за шта је пледирао у чланку објављеном у неколико десетина земаља.

На синоћној телевизованој конференцији за штампу, постављено му је укупно 13 питања, са осам потпитања, од којих су само два била о интернационалним дометима. У одговору на такве изузетке, одбацио је скепсу према овдашњем устројству „из комунистичке Кине и социјалистичких делова Европе”, наглашавајући да „вредност долара сада расте зато што улагачи верују да је Америка најјача економија и најстабилнији политички систем на свету” и да „јој се мења њен међународни имиџ у прилог њеном глобалном руковођењу”.

Показао је, истовремено, спремност за компромис између својих пројекта и примедбама које му стижу не само из републиканских редова него и из редова његових демократа. Ретко је користио своја реторичка довијања и хумор, па и осмехе које су му опоненти замерали као неприкладне у општим мукама.

Трудио се да докаже да су ванредна издвајања, уз повећање буџетског дефицита, привремено неопходна да би се кренуло ка излазу из кризе, највеће после Велике депресије од пре осам деценија. „То је стратегија за стварање нових радних места, помоћ одговорним кућевласницима и за дугорочни раст наше економије”, поручио је.

Посматрачи су приметили да су главнину његовог излагања и дијалога са новинарима чиниле приче о ратама (зајма), а не о ратовима у Ираку и Авганистану. Од рата је Американцима сада важнија кредитна рата, закључили су.

Примећено је, такође, да су телевизијске станице добиле изразиту предност над писаним медијима у пропитивању председника. Објашњење за ту неравнотежу вероватно лежи и у околности да су, према рачуници Ем-Ес-Ен-Би-Сија, телевизијске станице изгубиле више од 15 милиона долара од изосталих реклама у време емитовања Обамине конференције за штампу…

Неко мора да изгуби да би општи интерес добио, процењено је.

У том смислу је и шеф Беле куће рекао да је „неопростиво богаћење на рачун пореских обвезника”. Мислио је на директоре финансијских корпорација који су се, конкретно АИГ, „омрсили” астрономским бонусима, иако су фирме довели до свођења на „просјачење из државног буџета”.

Постојеће стање је неодрживо, рекао је Обама за Блиски исток. Чини се да исто важи и за национални и интернационални финансијски поредак, који су (опет) запали у неприлике, на „подужи рок”, са „окончањем илузија”…