Реконструкција владе по формули 6–2–2

Начелни договор странака на власти о реконструкцији Владе Србије и о смањењу броја министарстава постигнут је и , како сазнаје „Политика”, требало би да се реализује у априлу, заједно са ребалансом буџета. Извори „Политике” у Влади Србије тврде да се о томе разговарало прексиноћ на састанку коме су присуствовали председник Србије Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић и потпредседници владе, међу којима су и представници коалиције СПС–ПУПС–ЈС.

Тачан број министарстава која ће се „угасити” још није утврђен, али се процењује да их неће бити мање од пет. Према незваничним информацијама, у досадашњим разговорима помињана је формула 6–2–2, која подразумева да се угаси шест министарстава, која сада контролише ДС, и по два, која контролишу Г 17 плус и коалиција коју предводи СПС. ДС и Г 17 плус би се, према истим изворима, могли сагласити о овој формули, али још нема пристанка СПС-а.

Влада Србије има, поред премијера, 25 министара и једног потпредседника (заменик премијера и остала двојица потпредседника су у исто време и министри) и једна је од најгломазнијих влада у региону и Европи.

(/slika2)Упркос релативно оптимистичким сигналима који (за сада незванично) долазе из владајућих кругова, аналитичари процењују да би технички договор о новој подели „колача” могао да буде једнако тежак као и летошњи преговори о формирању владе. Укидање министарских фотеља за јавност требало би да буде јак сигнал да нам предстоји озбиљна криза, а у зависности од тога каква ће реконструкција владе бити видеће се и колико ће се власт у тој кризи одговорно понашати.

„Ако се број министарстава смањи на 20 то није ништа. За Србију је и то безобразно много. Оптимална влада за наше услове требало би да има од 12 до 15 министара”, каже аналитичар Јово Бакић уз подсећање да су све владе од 2000. године до данас биле гломазне. Одузимање фотеља, сматра он, не мора да уздрма владу, јер ће многе странке у томе видети шансу да их јавност препозна као одговорне и тако покушати да зараде плус код бирача.

Предстојећа реконструкција владе, како каже Миодраг Радојевић из Института за политичке студије, захтеваће озбиљан консензус странака и обезбеђивање парламентарне већине. „Прво ће морати да се промени и допуни закон о министарствима, па да се разреше поједини министри, да влада усвоји предлог и пошаље га у скупштину где онда треба обезбедити половину од 250 посланика за тај предлог. Ми још не знамо каква су конкретна решења на столу, која би се министарства укинула, а која припојила неком другом, као ни то да ли је то вид дисциплиновања мањих странака или стварна мера штедње. То ће бити велики тест за ионако крхку владу. Проблем ће бити квоте утицаја у влади и обезбеђивање већине у скупштини”, сматра Радојевић.

Он мисли да ни опозиција неће дочекати реконструкцију раширених руку и да ће је користити за критику. У јавности овај потез би, ипак, процењује он, имао позитиван ефекат и био протумачен као намера да се штеди. Да су странке већ препознале какве ефекте рационализација може имати у јавности говоре и јучерашње реакције. Из странака на власти без изузетка подржавају одлуку о реконструкцији владе иако врло опрезно говоре о могућим решењима, у исто време опозиција оптужује власт да се ради о козметичким променама и политичком маркетингу који неће донети суштински бољитак.

Ј. Церовина - Д. Матовић

-----------------------------------------------------------

Демагогија или штедња

Уколико би се сваком петом министру измакла фотеља, што је незванични предлог којим се спекулише, то не значи да би трошкови у министарствима пали за 20 одсто, кажу стручњаци. „Уколико се нека министарства не укину потпуно, онда ту уштеде нема, већ је само реч о козметичкој мери која би људима мало замазала очи”, каже Александар Стевановић, из Центра за слободно тржиште.

„Тек уколико предлог подразумева потпуно укидање министарстава, укључујући и заустављање пројеката и послова, али и отпуштања запослених, уштедео би се новац. И много богатије земље не могу себи да приуште луксуз да имају 25 министарстава, а камоли сиромашна Србија. Више од 15 министара нама заиста није потребно”, оцењује он. Стевановић сматра да српске власти, ако заиста желе да уштеде, треба да почну од јавних предузећа која су им припала у партијској подели плена.

Данијел Цвијетићанин, са „БК универзитета”, сматра да би број ресора требало смањити бар за половину. Тако би се смањио број запослених од 15.000 до 20.000 и држава би уштедела огроман новац. „Наравно да то никоме овде не пада на памет”, додаје он.

Зоран Живковић, бивши председник владе, оцењује предлог као веома добар, јер је Србији реално потребно 15 до 18 ресора. „Све преко тога није резултат потребе већ коалиционих преговора. Сигурно је да ће смањење ресора смањити трошкове и подржавам тај предлог. Осим ако и овога пута није реч о јефтиној демагогији”, каже он.

Горан Питић, бивши министар за економске односе са иностранством у влади Зорана Ђинђића, такође, сличног је мишљења. „Чак и да је реч о психолошкој поруци коју држава шаље грађанима, то је одличан сигнал и показује спремност да се смањи јавна потрошња. Требало би, међутим, омогућити и ефикасније функционисање система контроле трошења државних пара. Омогућити коначно државном ревизору да може да почне да се бави својим послом”, каже Питић.

А.Николић