Дечаци су опет били обесни

Митинг организован у центру Београда поводом десетогодишњице НАТО бомбардовања најновији је у низу скупова окончаних сукобима са полицијом и демолирањем градског језгра. На том, као и на ранијим сличним скуповима, узвикивани су позиви на убиства припадника друге националности, величани осуђени или оптужени за ратне злочине. У корену свега је велико незадовољство и фрустрација, пре свега младих људи, који траже повод да то незадовољство искажу кроз насиље, кажу социолози.

За Срећка Михаиловића, социолога, истраживача Института друштвених наука из Београда, очигледно је да постоје групе младих људи којима је насиље део идентитета, који то доживљавају као нешто нормално и легитимно и нешто што одговара потребама друштва. Поткрепљујући ту теорију, он наглашава и да инциденти често наилазе на, било прећутну, било отворену подршку појединих медија, политичара и политичких партија.

„Много је боље кад вас на скуп позове неки академик, интелектуалац, свештеник или политичар и тиме вам, према вашем схватању, да легитимитет да после тога ломите град и палите амбасаде. Да сам ја међу организаторима тих скупова, запитао бих се кога то привлачим и зашто на моје скупове увек долази иста група људи која је спремна на насиље”, каже директор Београдског центра за људска права Војин Димитријевић.

Он мисли да је реч о исказивању нагомиланих фрустрација. „Реч је о генерацији која је расла уз величање ’жестоких момака са асфалта’, која се одвикла од рада и сваки посао који јој се понуди не доживљава као нешто што је достојно њих. Из свега тога избијају гнев, хомофобија, пароле попут ’Уби, уби Шиптара’, изговора да се нападне полиција”, каже Димитријевић.

До инцидената је долазило углавном током и после скупова које су организовале десничарски оријентисане партије или удружења, али социолог Зоран Аврамовић ипак не види да иза свега стоји некаква идеологија. Према његовим речима, у питању је преношење незадовољства из свих сфера живота (недостатак посла, новца…) које се манифестује насиљем.

„Када неко од тих младих људи виче ’Нож, жица, Сребреница’ или нешто слично, питање је да ли је он уопште свестан тежине поруке коју шаље, или је то само одлика понашања у маси, у којој је довољно да неко почне да скандира, што остали прихватају. Шта год да је у питању, то је једноставно неприхватљиво и не може да се подржи”, додаје Аврамовић. За разлику од Михаиловића, он не верује да странке подстичу овакво понашање, али примећује да можда и „институције силе” својим понашањем и могућим грешкама изазивају додатни гнев.

Ту оцену у сваком случају поткрепљују и недавно убиство младића Ђорђа Лазића, којег је убио припадник интервентне бригаде полиције, као и прошлогодишња погибија Ранка Панића, који је умро од повреда задобијених у сукобима са полицијом после митинга СРС-а организованог у знак протеста због хапшења Радована Караџића.

Срећко Михаиловић у свему види одговорност и институција које би требало да се баве проблемом насиља, јер, како каже, у почетку реагују врло споро и веома благо, али зато после тога често делују превише оштро. То, потом, може да изазове нови круг насиља.

„Полиција очигледно није довољно оспособљена”, каже Михаиловић и додаје да је још већи проблем у судству, које назива „црном рупом”. Судови су у више наврата изгреднике на спортским теренима кажњавали условно да би оштрије реаговали тек у случају навијача Уроша Мишића, који је првостепено осуђен на 10 година затвора због покушаја убиства полицајца. Врховни суд је, међутим, цео случај вратио на почетак, каже Михајловић.

-----------------------------------------------------------

Тодоровић: Исти сценарио

„Не браним никога, али видите да се више прича о немирима, што ме и не чуди, јер сам сигуран да иза свега стоје припадници полиције и БИА. Апсолутно сам сигуран да су они испровоцирали инциденте. Сценарио је исти, као и приликом нашег прошлогодишњег митинга на којем је убијен Ранко Панић”, каже Драган Тодоровић, заменик председника СРС-а.

На примедбу да је немира било и после митинга који су после једнострано проглашене независности Косова организовале све парламентарне странке и да ли то значи да је и тад инциденте изазвала полиција, Тодоровић одговара да је и тад тврдио да иза свега стоје „неке службе”.

М. Р. П.

-----------------------------------------------------------

Ко су пријатељи, а ко непожељни

Секте, наркоманија, геј покрети, организовани криминал и корупција, ционисти (антихришћански јеврејски расисти), партијаши, лажни миротворци, перверзњаци, муслимански екстремисти и шиптарски терористи су највећи непријатељи српског (односно србског) народа, сматра већина десничарских организација и покрета.

Покрет „Образ” на свом сајту наводи да је политичка организација, православна и саборна, а не партијска, основанa 2000. године. Њихов симбол је застава цара Константина, а, између осталог, залажу се и за „програм националног васпитања” према коме децу треба учити,пре свега о језику, песми, молитви, бајкама, житијима светаца и јунака, поезији и историји, војсци, територији и привреди, и то у духу „србства”. Неке од последњих акција овог, у јавности често оспораваног покрета, су „Нови Сад - србски град” у фебруару и „Стоп сектама”, у јануару ове године.

Покрет „1389” основан је почетком октобра 2004. године. По статуту нестраначко, невладино, непрофитно удружење грађана, чији је циљ очување традиције и афирмација културе, историјских, духовних и других вредности, уписано је 21. фебруара 2005. године у Регистар удружења, друштвених организација и политичких организација који се води код Министарства за људска и мањинска права.

Како се наводи на сајту покрета „Национални строј” то је политичка организација, пропагандно едукативног карактера. Контакти са „Националним стројем”остварују се искључиво лично, путем електронске поште или по препоруци, јер организација нема званичне просторије, ни поштанску адресу. У статуту који су сачинили изричито стоји да активиста може бити искључиво припадник беле аријевске расе и да мора бити пунолетан.

Најчешће коришћене речи при претрагама сајтова ових организација и удружења су „српство” или „србство”, „анти - геј”, „инциденти”, „шиптарски”, „усташе...”

Б. Малиш