Европска помоћ за српски буџетски дефицит

Од нашег сталног дописника 
Брисел, 25. марта – Европска комисија предложила је данас у Бриселу макрофинансијску помоћ Србији за попуну буџетског дефицита, али још није саопштила о којој суми је реч. Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић потврдио је после јутрошњег састанка са европским комесаром за финансије Јоакимом Аламунијом да ће наша земља део средстава добити из претприступних фондова ИПА.

– ЕУ је одлучила да се први пут и привремено омогући Србији да добије буџетску подршку из европских фондова – казао је Ђелић, али није могао да прецизира колико новца ће Србија добити.

Према нашим незваничним сазнањима, ЕК ће преусмерити у наш буџет половину овогодишњих средстава из ИПА програма намењеног Србији, а то је око 100 милиона евра. Преостала половина требало би да буде употребљена наменски – за јачање институција и прекограничне сарадње, али није искључено да ће од ње у буџету Србије завршити додатних 20 милиона.

Предлог о прерасподели 100 милиона евра за помоћ буџету српске владе донели су комесари за проширење Оли Рен и Аламунија. У образложењу предлога они су навели да је Србија једина држава региона која испуњава услове за подршку буџету, јер има аранжман са ММФ-ом. Новац би требало да буде упућен у Србију у јулу, после неопходне процедуре одлучивања у ЕУ.

Међутим сума од 100 или 120 милиона евра није довољна да подмири макрофинансијске потребе српске владе, због чега је Београд од Брисела затражио знатно већу своту. Према речима Олија Рена, ЕУ би могла да пружи Србији додатну буџетску подршку уз помоћ ММФ-а и Светске банке.

– Оптимиста сам, иако се Србија суочава са озбиљним буџетским дефицитом. Желимо да покажемо солидарност и уз помоћ ММФ-а и Светске банке допринесемо да се намири њен буџетски дефицит – казао је данас Рен. То би значило да ЕУ може да се задужи у поменутим финансијским институцијама, а затим одобрена средства преусмери у буџет Србије.

Предлогу ЕК претходило је јучерашње обраћање Божидара Ђелића у Центру за европску политику у Бриселу, где је потпредседник наше владе изнео низ замерки на рачун бриге ЕУ о кризи у земљама западног Балкана. Он је навео да за разлику од Украјине, у коју ће ЕУ уложити више милијарди евра за потребе система транзита руског гаса у Европу, Србија и остале западнобалканске земље и даље немају средства за изградњу складишта гаса и за гасоводе.

Ђелић је том приликом изнео предлог српске владе да половину буџетског дефицита насталог због светске економске кризе надокнади сама, а да за остатак затражи помоћ међународних институција. У оквиру овог предлога Ђелић је затражио 120 милиона из програма ИПА.

 -----------------------------------------------------------

Рен: Предлог о укидању виза ове године

(/slika2)Брисел, 25. марта – Европски комесар за проширење Оли Рен најавио је данас у Бриселу да ће Европска комисија до краја године највероватније предложити укидање виза за „државе западног Балкана које буду испуниле услове из мапе пута визне либерализације”. Он није прецизирао о којим земљама је реч, али је одраније познато да у испуњавању услова предњаче Србија и Македонија.

Најављујући предстојећи неформални састанак шефова дипломатија држава ЕУ (Гимних) у Чешкој, Рен је оценио да је веома важно да се западни Балкан враћа на дневни ред министарског заседања.

– Мир и стабилност региона западног Балкана зависи од европске перспективе. Тренутно тамо имамо мир, али историја није завршена. ЕУ ће у Чешкој потврдити постојеће обавезе према процесу проширења – казао је Рен. Он је најавио могућност да Савет ЕУ у априлу упути Комисији на разматрање кандидатуру Црне Горе за чланство у ЕУ, док је у вези са кандидатуром наше земље поновио да треба сачекати примену блокираног Прелазног споразума и блокираног Споразума о стабилизацији и придруживању.