Траже се партнери

Од нашег сталног дописника
Загреб, 26. новембра – На основу 96 одсто пребројаних гласова данас се са сигурношћу може рећи да је ХДЗ победио на парламентарним изборима у Хрватској, али ипак толико тесно да је још неизвесно ко ће на крају да формира нову владу. ХДЗ је освојио 34,7 одсто гласова, СДП нешто више од 32 одсто, трећи је ХНС са нешто преко седам одсто гласова итд. Прерачунато у мандате, ХДЗ је на основу овога у новом саставу Хрватског сабора осигурао 61 место, уз још пет које ће извесно освојити у дијаспори, СДП ће имати 56 места, коалиција ХСС-ХСЛС осам, ХНС седам места, по три места ИДС и Главашев ХДССБ, а по једног заступника Странка пензионера (освојили мандат само у Истри) и "праваши".

Потпуни успех на изборима поновила је Самостална демократска српска странка чија су тројица кандидата у оквиру избора за мањинска места у парламенту поново изабрана иако је овај пут конкуренција била знатно оштрија и неизвеснија него на прошлим изборима. Мандате у Хрватском сабору поново су освојили Милорад Пуповац, Војислав Станимировић и Ратко Гајица.

Упоређујући са прошлим изборима, ХДЗ је овог пута освојио пет мандата мање, највише је напредовао СДП са 22 више освојена места, ХНС и ХСС-ХСЛС изгубили су по три места, а прави крах је доживео Ђапићев ХСП који је освојио само једно заступничко место, док је у досадашњем саставу парламента имао чак седам. "Праваши" су кренули низбрдо када су их уочи избора напустила двојица истакнутих чланова који су покушали са независним листама, али такође нису успели. На опште изненађење лоше је прошла и Странка пензионера, која је једва освојила једно место, док је до сада у парламенту имала три заступника.

И на овим изборима поновила се отприлике слика са избора из 2003. године: СДП је надмоћно победио у градским срединама, а ХДЗ у оним руралним, а како знатан део становништва припада управо тој групацији (на коју, уз остало, нарочити утицај има и домаћа Римокатоличка црква, која је уочи избора отворено ишла против СДП-а), постаје разумљивија ХДЗ-ова предност у броју освојених гласова.

То потврђују и подаци да је, на пример, СДП надмоћно победио ХДЗ у Загребу (42 одсто према 31 одсто гласова), у Вараждинској изборној јединици са 30,79 према 32,84 одсто, у Ријеци и Истри са 41 према 21 одсто гласова, док је ХДЗ победио СДП-а у задарско-книнској изборној јединици са 52 према 22 одсто, на подручју Вуковара и Славонског Брода са 42 према 26,6 одсто, у осјечкој изборној јединици са 29 према 26,9 одсто итд.

Зашто је неко боље прошао, а неко лошије на овим изборима тема је која ће се тек анализирати, а суштинско питање које се поставља после оваквих резултата јесте ко ће у ствари на крају да формира владу, односно ко ће владати Хрватском у наредном четворогодишњем периоду. Тај одговор се још не зна. За формирање владе, наиме, потребно је 77 заступничких места у парламенту, која према тренутној ситуацији могу да остваре и ХДЗ и СДП, наравно у "политичком трговању", односно у преговарању с потенцијалним коалиционим партнерима. Најпожељнији и кључни партнер у томе је свакако коалиција ХСС-ХСЛС, у којој главну реч води ХСС којем је припало најмање пет од укупно осам заједнички изборених мандата.

Којем ће се царству приклонити ова коалиција за сада је под знаком питања (ХСС је био члан Рачанове владе, а ХСЛС га је напустио због разилажења око случаја генерала Готовине). ХНС, с Весном Пусић на челу, отворено је склон СДП-у, Главашева странка са своја три мандата се нуди такође СДП-у и одбија сваку помисао на коалицију с ХДЗ-ом (због разлаза Главаша са Санадером, којег оптужује као главног кривца за своје хапшење), ИДС је такође потпуно уз СДП, а ХСП уз ХДЗ.

Мањински заступник Шемсо Танковић (СДА) незадовољан политиком ХДЗ-а у вези са Бошњацима у Хрватској уочи избора потписао је коалицију са СДП-ом, па преостају као загонетка три српска заступника, као и преостала четири мањинска и један заступник Странке пензионера. Разни договори су могући, а по свему судећи одлучиће спремност главних преговарача на политичке и друге уступке потенцијалним коалиционим партнерима, због чега ће се ова тема наредних дана с посебном пажњом пратити у хрватској јавности. 

Главни преговарачи за формирање будуће владе – коалиција ХСС-ХСЛС – још уочи избора су објавили своје основне услове од којих су главни: децентрализација власти, тако што најмање 20 одсто пореских прихода треба да припадне локалној самоуправи, реформа пољопривреде и повећана улагања њу, најнижа пензија од 205 евра, 12 година забране продаје пољопривредног земљишта странцима и недавање концесија странцима на шуме и воде.

Обојица челника најјачих странака – Иво Санадер и Зоран Милановић – најавили су да крећу у преговоре за постизање саборске већине за формирање владе и – наравно – обојица су уверена да ће у томе успети. Председник РХ Стјепан Месић, који по Уставу даје мандат за формирање владе, на то мирно одговара да ће дати мандат ономе ко му донесе доказе да је постигао већинску подршку у Хрватском сабору, а то значи да је осигурао 77 посланика на својој страни. Оно што није решено на недељним изборима – решаваће се наредних дана преговорима иза затворених врата.