Порез на све плате преко 12.000!

БЕОГРАД – Аранжман са ММФ- ом обезбедиће Србији макроекономску стабилност, стабилност курса динара и сигурну штедњу у банкама, али подразумева и мере штедње и увођење нових пореза, најавили су данас представници Владе Србије.

Влада Србије би, како је речено на конференцији за новинаре, за три седмице требало да заврши и усвоји ребаланс буџета, после чега ће га предати СкупштиниСрбије на усвајање. 

Привремена накнада од шест одсто на приходе грађана изнад 12.000 динара месечно биће, највероватније, уведена од 1. маја.

Премијер Србије Мирко Цветковић рекао је да су се због негативних ефеката светске економске кризе смањили привредна активност и буџетски приходи у првом кварталу ове године, због чега у буџету за 2009. годину недостаје око 190 милијарди динара.

„Морам да кажем да је ситуација озбиљна и нико не може да је потцењује”, нагласио је Цветковић и додао да је после завршених преговора са ММФ-ом договорено да буџетски дефицит износи око 90 милијарди динара, а да се остатак од око сто милијарди динара обезбеди кроз различите облике уштеде и фискална прилагођавања.

Две трећине од те суме или око 67 милијарди динара биће надокнађено кроз различите облике уштеда државних трошкова а 34 милијарди динара преко повећања прихода државе, рекао је Цветковић.

Он је обећао да ће држава бити узор штедње грађанима и најавио да ће у државном сектору бити заустављена нова запошљавања, чак иако је у питању рад на уговор на одређено време.

Уштеде ће бити остварене и преко смањења трошкова репрезентације, употребе мобилних телефона, куповине нових аутомобила, најавио је Цветковић.

Премијер је пренео најаву ММФ-а да ће у Аустрији организовати састанак са 10 европских банака, чије филијале послују у Србији, од којих ће се затражити да не смањују кредитну активност у Србији, што би имало позитаван ефекат на привреду и грађане.

Замрзавање плата и пензија

Министар економије Млађан Динкић најавио је да ће замрзавањем плата и пензија бити остварена уштеда од око 13 милијарди, а смањењем трансфера локалној самоуправи још 15 милијарди динара.

Око четири милијарде динара биће уштеђено смањењем трошкова Фонда за здравство, а додатних 12 милијарди преко смањења трошкова за 40 одсто буџетских корисника са сопственим приходима.

Јавна предузећа биће у обавези да целокупну добит од дивиденди уплате у буџет Србије, што ће бити ефекат од око пет милијарди динара.

Од смањења расхода за робе и услуге свих буџетских корисника очекује се смањење трошкова за 18 милијарди динара, рекао је Динкић.

Говорећи о повећању прихода у буџету, који се планира у износу од око 34 милијарди динара, Динкић је казао да се очекују приходи од око 26 милијарди динара увођењем привремене накнаде од шест одсто на зараде и пензије.

Иста та привремена накнада биће примењена на остале приходе као што су дивиденде и други приливи, осим на камате на штедњу, и ту се очекује ефекат од око пет милијарди динара у приходима буџета.

Одговарајући на питање докле ће трајати привремена мера накнаде од шест одсто на приходе -Динкић је рекао да ће трајати најмање до краја године и зависиће од трајања светске кризе, односно, мањка прихода у буџету Србије.

Порез на луксузна возила

Министарка финансија Диана Драгутиновић најавила да би Влада Србије за три седмице требало да заврши и усвоји ребаланс буџета после чега ће га предати Скупштини Србије на усвајање.

Драгутиновић је указала да ће после тога, највероватније од 1. маја, истовремено бити уведена привремена накнада од шест одсто на зараде и пензије и повећан неопорезиви део зараде са садашњих 5.980 динара на 12.000 динара.

Очекује се да ће ефекат увођења привремене накнаде од шест одсто бити смањење просечне плате од 3,73 одсто, тако да ће, на примеру фебруарске просечне зараде од 31.121 динара, то износити 1.161 динар.

Истовремено биће повећан порез на имовину, уведен порез на луксузна возила и уведена привремена накнада на приходе од капитала, док се камате на штедњу за сада неће опорезивати. 

Са увођењем нове накнаде просечна плата мања 1.161 динар

Ефекат повећања неопорезивог дела зараде на 12.000 динара и увођења привремене накнаде од шест одсто на приходе изнад тог износа, на просечну плату у Србији у висини фебруарске, биће смањење од 3,73 одсто, односно 1.161 динара.

Просечна пензија од 21.700 динара ће после увођења тих мера бити смањена за 3,06 одсто, односно за 663 динара, док ће минимална пензија од 11.088 динара остати непромењена.

Минимална плата у Србији од 15.138 динара, после увођења додатног опорезивања, биће повећана за 1,37 одсто, односно за 207 динара.

Плата посланика од 105.000 динара ће, према прорачунима, бити смањена за 7,13 одсто, односно за 7.478 динара, док ће плата министра од 110.000 динара бити смањена за 7,19 одсто, односно 7.900 динара.

Тако ће рецимо плата директора јавних предузећа, у износу од 220.000 динара, бити смањена за 7,89 одсто, односно 17.300 динара.

Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић указао је да ће у државним службама додатна накнада ићи на терет запослених, док у приватном сектору постоји неколико начина да она буде распоређена.

У приватном сектору послодавац може да читав терет додатног пореза поднесе сам, може га у потпуности пребацити на запосленог или с њим поделити плаћање додатне накнаде.

Шефови опозиционих посланичких група о мерама владе

БЕОГРАД – Шефови посланичких група опозиционих странака на почетку нове седнице парламента искористили су могућност да укажу на теме мимо дневног реда, као што су порези на приходе које предлаже влада и све тежа економска ситуација.

Шеф посланичког клуба СРС Драган Тодоровић поручио је са говорнице да је „дрзава практично банкротирала и да се чека моменат да се то објави.”

„Грађанима треба рећи у каквом је стању дрзава,” рекао је он, уз оцену да влада покушава да „опљачка” грађане порезом на плате и пензије веће од 12. 000 динара.

Он је оценио и да кредит ММФ-а неће много помоћи, а министарку финансија Дијану Драгутиновић запитао зашто је још на том месту, ако није у стању да обавља свој посао на прави начин.

Шеф посланичке групе Д С С Милош Алигрудић оценио је да се из најновијих мера владе да опорезује плате и пензије види да су „приче за малу децу” то да ће терет кризе бити равномерно распоређен.

Он је оценио да се кредитима ММФ-а покрива дефицит у буџету који је настао одлуком о једностраној примени Споразума о стабилизацији и придрузивању. „Сада ће сиромашни људи да плате. Ваша парола је - отмимо сиромашнима да дамо богатима”, рекао је Алигрудић.

Он је запитао и како је могуће да поједини цланови владе одређују судовима да зауставе радне спорове и да ли је то начин да се бори против економске кризе.

Алигрудић је упитао и када ће бити одржана седница парламента на којој ће представници Владе посланицима и грађанима рећи да ли имају целовит пакет мера за излазак из кризе. Шеф посланичке групе ЛДП Чедомир Јовановић владу је питао шта се дешава са процесом европских интеграција који је заустављен у септембру, када ће Србија поднети кандидатуру за чланство и шта влада предузима на том плану.

Председница парламента Славица Ђукић Дејановић обавестла је посланике да ће од 16 до 19 сати моћи да постављају питања представницима владе.