Одлично се забављам

Замислите најпрљавији посао на планети, попут уклањања остатака животиња прегажених на путу, рециклирања отпада, чишћења кавеза у зоолошком врту или одгајивача црва... Тешко да се тиме неко бави из љубави, али постоји један човек који је добровољно радио све ово (и још много горих ствари) и који уз осмех објашњава колико је одвратно оно што у том тренутку ради.

Мајк Роу (47) водитељ и „домаћин” ријалити емисије „Прљави послови” прикључио се тиму „Дискавериja” пре пет година (претходно је био домаћин „Вечерњег магазина” на Си–Би–Ес) у намери да шест месеци годишње проводи путујући по свету и снима егзотичне пределе. Услов продуцената био је да се пре путописа опроба и у некој другој телевизијској форми, а Мајк је предложио да то буде мини-серија о пословима који су, оправдано, неомиљени али које неко ипак мора да обави. Првобитни назив серије је и био „Неко мора и то да ради”, што је убрзо прерасло у „Прљаве послове”.

Пилот епизоде су постигле огромну гледаност и „пробни шоу” је постао једна од најгледанијих емисија на „Дискаверију”.

Вероватно се већина гледалаца пита зашто се уопште неко одлучио на такав подухват. У једној од најава за емисију, рекли сте да тиме одајете својеврсну почаст свом оцу и деди. На шта сте мислили?

– Мој деда је био један од вредних људи, старог кова... Наша породица је поседовала велику фарму у Мериленду и деда је напустио школу са непуних четрнаест година да би помогао оцу у свакодневним пословима на имању... Тако је постао одличан столар, електричар и водоинсталатер и то је пренео и на мог оца. Заједно су изградили кућу у којој сам ја рођен, без икакве помоћи стручног архитекте или плана градње. Моје најраније успомене везане су за њих двојицу како заједно стално нешто поправљају, или преправљају... Нажалост, када сам напунио 18 година схватио сам да је мене тај ген „прескочио”, једноставно нисам надарен за такве ствари. Тек кроз петнаест година, када сам преговарао са „Дискаверијем” око типа емисије коју ћу снимати, одлучио сам да се тако „одужим” људима попут њих двојице, који су све, па и најтеже послове, обављали са осмехом...

Да ли сте се у неком тренуткузапитали: Зашто радим ово кад бих могао да будем домаћин неког финог шоуа у студију?

– Лагао бих када бих рекао да нисам. Током протеклих шест година било је много тренутака када сам помислио на свој „претходни живот” и схватио да ми помало недостаје. Пре „Прљавих послова” радио сам на телевизији скоро 15 година и то као водитељ квизова и ток-шоу емисија. Радио сам и као глумац и певач. Обављао сам разне „чисте” послове пре овога, али добра ствар је да се никада нисам боље забављао него током снимања ове емисије. Наравно, наиђу периоди (који понекад потрају и неколико месеци) када мислим да овај посао стварно није за мене. Да парафразирам Френка Синатру и Елвиса Прислија: „Постоји неколико ствари због којих жалим, па ипак, премало да бих их помињао”.

Која је тајна популарности Ваше емисије?

– На почетку су постојала два разлога због којих су људи гледали емисију: неки су се, након гледања других људи који раде свакојаке гнусне ствари осећали боље по питању сопствених послова, док су други били радознали и заиста желели да виде како свет функционише и упознају ону страну посла коју немамо прилике често да видимо. Данас, претпостављам да је то комбинација ова два разлога. Људи желе да се осећају боље по питању онога шта су и чиме се баве, понекад и на рачун неког другог.

Да ли сте нешто научили од људи који свакодневно обављају те прљаве послове?

– Мислим да је прави разлог због кога су „Прљави послови” толико популарни, и због ког се и даље емитују, то што су управо ти људи они који држе цивилизацију какву је ми познајемо „на окупу”. Оно што ме је највише изненадило, и не престаје да ме изненађује, јесте са коликим задовољством ти људи раде такве послове. Допадају ми се они који су свесно одлучили да се баве оним чиме се већина људи не би бавила ни у лудилу, и који су у томе пронашли начин да напредују и буду задовољни. То су, по мени, најзанимљивији људи на планети. Занимљиво је да је део тих послова и прилично добро плаћен, што не бисте ни претпоставили. Заправо, доста тих послова има нешто предузетничко у себи. Пре неколико година упознао сам фармера из Конектиката, који је био принуђен да затвори фарму јер она просто није била исплатива због тадашње ниске цене млека у Сједињеним државама. Приметио је да је стајско ђубриво оно чега заправо има на претек, а што не захтева никакву инвестицију, и одлучио да истражи за шта све може да се користити. Убрзо је измислио посебну пећ која је ђубриво претварала у топлотну енергију, довољну за грејање његове куће, али и оних у комшилуку. Такође, измислио је и пећ у којој је израђивао саксије за цвеће од овог, крајње непривлачног материјала, захваљујући коме је цвеће ницало „као лудо”. Данас продаје буквално на милионе ових „посебних” саксија и зарађује озбиљне паре...