Тополанек: Обамин пут води у пакао

Од нашег дописника
Праг, 26. марта – Само дан по паду владе у Прагу, чешки премијер Мирек Тополанек демонстрирао је, као актуелни председник Савета ЕУ, у Европском парламенту да није изгубио самопоуздање (које, истини за вољу, у његовом случају понекад прелази у неотесаност). Иступио је, седмицу уочи самита Г-20 у Лондону и 10 дана пре доласка америчког председника Обаме у Праг, са шокантно отвореном и оштром критиком америчких антикризних мера, посебнопротив упумпавањахиљада милијарди долара у привреду, које је назвао „путем у пакао”.

Истовремено, један други европски политичар, британски премијер Гордон Браун настоји у Белој кући да добије подршку за европске предлоге за промене светског финансијског система, о којима ће се одлучивати у среду на самиту Г-20. Тополанекова критика је постала хит дана, а америчка агенција АП означила ју је за најоштрију изјаву неког европског политичара на рачун САД од почетка кризе. Незванично се чује да је чешки амбасадор у Вашингтону Петр Коларж доживљавао горке тренутке, дипломате су настојале да ублаже Тополанекову „револверашку” реторику. Његов портпарол Франтишек Потужник је, међутим, саопштио да он остаје при својој изјави („кад некоме на путу прети да упадне у рупу, онда га морате гласно упозорити“). А чешки вицепремијер Александер Вондра тврди да Тополанек реч „пакао” уопште није користио. Истина, није била у писаној верзији, али Тополанек као Тополанек –воли да зачини... За други део говора, такође шокантан, криви су, међутим, преводиоци који су реч бонд (тако Чеси кажу за државне обвезнице) заменили са „бомб” па је испала конструкција о томе да ли Европа хоће или неће да купује америчке бомбе...

А само неколико сати пре иступања Тополанека амерички председник Барак Обама позвао је све земље света да суделују у стимулисању светске економике, док се Браун у Њујорку изјашњавао за „целосветски фискални и монетарни импулс”. „Тајмс” пише тим поводом да је Тополанек овим срушио наде Брауна у јединствен наступ ЕУ на лондонском самиту и бацио у засенак његово иступање у Њујорку.

Ипак, земље ЕУ, можда са изузетком Британије, слажу се у једном пред лондонски самит – одбијају да уливају у економику нове милијарде евра. Искључују нове стимулативне пакете које САД, па и ММФ, траже од остатка света– боје се огромних буџетских дефицита. Нове финансијске инјекције отворено је одбацио луксембуршки премијер Жан-Клод Јункер, који стоји на челу еврозоне: „Постојећи стимулациони планови у ЕУ су довољни. Искључујем да бисмо могли удовољити САД и повећати помоћ економикама.” Додао је да земље ЕУ желе да се у Лондону разговара о дугорочнијим формама финансијске регулације које би предупредиле кризу.

Земље Уније су у децембру одлучиле да улију у економике 200 милијарди евра. Још неколико стотина милијарди дају за санацију банковног сектора. Против даљих издвајања су нарочито највеће земље–Немачка и Француска.

Гувернер британске централне банке Мервин Кинг упозорио је јуче Браунову владу да даља финансијска подршка привреди представља све већи ризик и да буџетски дефицит може бити осетно већи од предвиђених 7,2 посто БДП (и тај предвиђени је осетно изнад оних у еврозони).

Шеф Европске централне банке Жан-Клод Трише тражи да се не подлегне америчком притиску јер „политика Вашингтона изазива бојазан од несавладиве задужености”. Укратко, једна форма задужености се само замењују другом, која може бити још опаснија, а онда људи неће ни хтети да троше паре које им се дају...