Из историје ваздухопловства

У историји ваздухопловства посебно место заузимају први конструктори авиона који су истовремено били и пилоти на својим летелицама. Међу њима су Едвард Русијан и Иван Сарић, чији су подухвати у вези са нашом земљом.

Едвард Русијан, један од пионира авијације, рођен је у Горици у Истри 1886. године. Заједно са братом Јосипом бавио се градњом моторних авиона, којима је и сам пилотирао. Први лет извео је у свом родном месту – Горици 1909. године, само шест година после првог лета браће Рајт. У раду на конструисању и градњи авиона сарађивао је са Дубровчанином Михаилом Мерћепом. Већ 1910. године на аеромитингу у Загребу је пилотирао авионом њихове заједничке конструкције названим „мерћеп-русијан”. Током те године имао је још неколико јавних летова над градовима у Аустро-Угарској при чему је увек изазивао посебну пажњу грађана.

Русијан је био веома активан у популарисању идеје ваздухопловства. Ношен идејом југословенства, дошао је са Мерћепом у Београд почетком јануара 1911. године. Јавни лет пред Београђанима био је заказан за 9. јануар. Иако је тог дана у Београду дувао снажни рафални ветар – кошава, Русијан је и поред многобројних убеђивања да одложи лет ипак полетео са циљем да не разочара Београђане. Надлетео је део града, као и железнички мост на Сави. При повратку ка месту одакле је и узлетео, у Доњем граду на Калемегдану, на висини од око 20 метара снажан рафал ветра поломио је једно крило. Авион је пао на сам бедем тврђаве Калемегдана поред реке у близини куле Небојше. При паду авиона Русијан је погинуо. Имао је тек 25 година. Пред великим бројем људи и по хладном времену сахрањен је у Београду, а посмртни говор одржао је наш књижевник Бранислав Нушић.

Лик Едварда Русијана приказан је на двема нашим маркама. У оквиру пригодног издања којим су обележени јубилеји у 1960. години емитована је марка од 40 динара са његовим ликом. На марки је приказан и изглед авиона „еда-2” којим је Русијан летео изнад Београда. Нацрт марке урадио је Андрија Миленковић, а штампана је техником линијске дубоке штампе у Заводу за израду новчаница у Београду. Пуштена је у продају 24. октобра 1960. године.

(/slika2)Друга марка са ликом Едварда Русијана емитована је 1. априла 1991. године у оквиру пригодног издања поводом 100 година од првог човековог лета. На марки је такође приказан и авион „еда-2”. Нацрт за марку урадио је академски сликар Радомир Бојанић, а марка је офсет техником штампана у новосадској штампарији „Форум”. Шалтерски табачић садржи осам марака са вињетом, на којој је као мотив приказан први лет Икара. На другој марки из ове серије приказан је немачки инжењер и конструктор Ото Лилијентал (1848–1896), који је 1891. године својом двокрилном једрилицом прелетео раздаљину од 15 метара.

Од српских конструктора авиона, пионира ваздухопловства, посебно место заузима Суботичанин Иван Сарић (1876–1966). Као свестрани спортиста учествовао је у бициклистичким, мотоциклистичким и аутомобилским такмичењима почетком прошлог века. Као самоуки конструктор 1905. године конструисао је мотоцикл, потом аутомобил, а 1910. године авион. Овим авионом са клипно-елисним погоном, названим „сарић-1”, први пут је полетео у Суботици 16. октобра 1910. године.

На пригодној марки номинале 1,10 динара, а у оквиру традиционалне серије од четири вредности под називом „Музејски експонати”, као мотив приказан је авион „сарић-1”. Марка је емитована 25. децембра 1995. године и штампана је офсет техником у Заводу за израду новчаница у Београду. Авион „сарић-1”, реконструисан на основу оригиналних делова, налази се у Музеју југословенског ваздухопловства на Аеродрому „Никола Тесла” у Београду.