Горка судбина „мускат крокана”

Домаћем бренду, јединственом вину „мускат крокан”, поново прети суд. Око права на виноград, производњу, флаширање и продају чувеног вина које успева само још на Бисерном острву, надомак Новог Бечеја, туже се садашњи и бивши „власници” овог бренда. Београдска фирма „Ибис” заштитила је жиг, док новосадски „Европан” полаже право на виноград и производњу вина. И једни и други би да присвоје ексклузивитет ове сорте вина.

Ушушкани чокоти, које је засадио гроф Гедеон Рохонци пре више од сто година, једини су преживели све болести које су покосиле лозу „мускат крокан” у Европи. Ова врста је у Србију стигла из Алжира, преко Француске. А гроф је са свог имања извозио вино у етикетираним елегантним боцама у Русију, за Париз и Беч. После национализације Рохонцијевог имања, 1946. године виногради су поверени друштвеном предузећу „Соколац”, које је пре неколико година отишло у стечај.

„Соколац” је међутим 1996. године фирми „Ибис” уступио право да флашира вино и продаје га. Вера Симић, власница београдске фирме „Ибис”, у међувремену је заштитила жиг „мускат крокан” и како тврди, географско порекло вина – Бисерно острво мускат крокан. Потом се Министарство пољопривреде 2005. године огласило давањем у закуп 224 хектара земљишта на коме се налази и поменути виноград. Фирма „Европан” је победила на конкурсу.

– Нигде у огласу није наведено да под пољопривредно земљиште у друштвеној својини потпада и 17 хектара винограда врхунских сорти вина. Потпуно је непримерено да се хектар даје у закуп за 100 евра годишње. Покренула сам спор против Министарства пољопривреде тражећи раскид уговора, јер у време када је он потписан није био на снази закон о давању пољопривредног земљишта у државној својини под закуп – каже Симићева и додаје да би она имала право пречег закупа да је оглашено давање у најам винограда.

Момчило Митрески, помоћник министра пољопривреде, тврди, пак, да је 224 хектара пољопривредног земљишта у државној својини дато у закуп на основу одлуке Владе Републике Србије 2005. године. Мањи део земљишта, напомиње, представљају виногради и воћњаци, а већину чине њиве пете класе и пашњаци.

– Следеће године донет је Закон о пољопривредном земљишту, па је тек овим законом управљање пољопривредним земљиштем у државној својини поверено Министарству пољопривреде. Право пречег закупа у то време није постојало јер није било закона који би то регулисао. Ни данас па ни раније пољопривредно земљиште у државној својини није било везано за одређену марку или жиг, већ је то право везано за сорту и технолошки поступак – каже Митрески.

Симићева је тражила да суд „Европану” стави привремену меру забране флаширања залиха „крокана” које стоје на Бисерном острву. Она такође тврди да је ова фирма незаконито присвојила подруме у којима се налази њено вино. На терет „Европану” ставља и то да је искрчио виноград и да је лозу свео на свега пет хектара.

Бора Гвозденац, власник „Европана”, наглашава да је Завод за интелектуалну својину јасно ставио до знања да нико нема право да присваја име „мускат крокан”, јер је оно у слободној употреби.

– „Ибис” није заштитио географско порекло. То никако није могао да учини зато што не производи ни грожђе, ни вино. Потребан му је елаборат о праћењу производње грожђа, који евидентно не поседује. Та фирма има једино жиг, али на основу њега не може да забрани некоме да користи име „мускат крокан” – тврди Гвозденац.

Он уверава да без „Ибисове” сагласности може да пусти у продају „мускат крокан” из 2008. године, који је тренутно у процесу производње.

– Та фирма једино полаже право на вино из 2004. године које се налази у подруму. Не браним им да уђу у подрум и однесу својих 70.000 литара вина – каже Гвозденац.

Када је реч о самом винограду, он каже да га је затекао потпуно уништеног. Засади су, тврди, били ретки и пропали.

– По препоруци Пољопривредног факултета, повадио сам оштећени матични чокот и посадио пет хектара новог винограда. Уложио сам 500.000 долара. Од прошлогодишње бербе ћу имати 20.000 литара вина и нико не може да ми каже да не одржавам виноград – каже Гвозденац.