Више критика него похвала

Oд нашег сталног дописника
Бањалука – После дводневног заседања у Сарајеву, Управни одбор Савета за спровођење мира (ПИК) огласио се коминикеом у којем је више критиковао него што је хвалио власти у Босни и Херцеговини. Похваљено је решавање коначног статуса Брчко дистрикта и усвајање Стратегије за решавање Анекса 7 Дејтонског споразума, односно решавање питања избеглих и расељених.

Упркос неким помацима, Управни одбор Савета за спровођење мира је истакао да га брине „развој политичке ситуације у БиХ”. „И даље је често присутна националистичка реторика и реторика подела, што представља претњу суверенитету и уставном поретку БиХ”, наведено је у коминикеу.

Када је реч о уставним променама, констатовано је да је овом питању потребно „приступити на конструктиван и реалан начин са свих страна”, па су сви актери на босанскохерцеговачкој политичкој сцени позвани „да заузму ставове који би могли послужити као реална основа за преговоре, уместо постављања улитиматума и максималистичких позиција којима се оспорава Дејтонски споразум”.  

У том контексту наведено је да је „Управни одбор са забринутошћу примио к знању аспекте платформе за уставну реформу коју су усвојили органи Републике Српске”. Реч је, у ствари, о Декларацији о основама за разговоре о евентуалним промена Устава БиХ и заштити интереса Републике Српске, коју је је 25. марта усвојила републичка Народна скупштина. Њена основна порука је да могуће уставне промене не могу да буду на штету територијалне целовитости и уставноправне позиције Републике Српске, одређене Дејтонским споразумом.

Осим тога, „констатовано је са забринутошћу да су настављени покушаји одбацивања претходно договорених реформи и подривања постојећих институција” на нивоу БиХ, поготово оних које су одговорне за владавину закона. „У том погледу, Управни одбор је нагласио потребу да сви органи, званичници и политичке странке без изузетка подржавају владавину закона и суздрже се од политизовања кривичних предмета који су у фази решавања”, пиште у коминикеу.

Савету министара и Парламентарној скупштини БиХ замерено је што су обавили мање од 50 одсто задатака које је требало да ураде прошле године. Неприхватљивом је оцењена чињеница да Градско веће Мостара, иако је од локалних избора прошло пола године, није изабрало градоначелника. Федерација БиХ је прекорена због тога што приликом избора федералног Уставног суда није уважила став Високог судског и тужилачког савета и тај чин је оцењен као „напад на институције” на ниво БиХ и „темељни принцип независности судства од политичког утицаја”.

Да би Канцеларија високог представника била трансформисана у Канцеларију специјалног представника Европске уније, власти у БиХ треба да испуне још четири задатака. То су: расподела државне имовине, одрживо решење за имовину одбрамбених структура, фискална одрживост и владавина права. У оквиру ове тачке је написано и ово: „Даље присуство мањег броја страних бораца представља проблем који се мора решавати у складу с Анексом 1А Општег оквирног споразума за мир, у складу с којим је затражено да та лица БиХ напусте у року од 30 дана од дана ступања на снагу Општег оквирног споразума за мир”, односно Дејтонског споразума.