Селмани руши етничке ограде

Од нашег дописника
Скопље, 27. марта – Задрти националисти, Македонци и Албанци, и не само они, затечени су податком да је у првом кругу недавно одржаних председничких избора у Македонији кандидат албанске Нове демократије Имер Селмани освојио 146.000 гласова, и да је чак 55.000 неалбанаца дало свој глас „македонском Обами”.

Ловци на изборне пикантерије израчунали су да је Селмани највише гласова добио у градовима и насељима у источној Македонији у којој је присуство Албанаца статистички куриозитет. Открили су такође да је овај у Валандову, родном граду двојице председничких кандидата (Иванов, Ружин), добио 660 гласова, односно више него што су освојила друга двојица македонских кандидата, Љубомир Фрчковски и Љубе Бошковски.

Аналитичари су ову „промену свести” македонских бирача прогласили феноменом који је последица „поклапања неких околности”, нагласивши да је још рано за изборну праксу у којој неће бити пресудна етничка припадност кандидата.

А Селмани је ту баријеру националне припадности пробио захваљујући самом себи, својој непорецивој искрености у презентацији својих погледа на македонску стварност и способности за комуникацију лишену изборних штосова.

Можда и више од Македонаца, његовим изборним тријумфом „међу својима” затечени су лидери две водеће албанске партије, посебно владајуће Демократске уније за интеграцију, чије је председничке кандидате Селмани катастрофално поразио. За њега је гласала половина албанског бирачког тела, дакле половина симпатизера партије Медуха Тачија и Али Ахметија.

Селмани, иначе, није имао помпезну кампању, а она му и није требала јер се пред бирачима појавио са пристојним минулим радом на функцијама градоначелника скопске општине Сарај и министра здравља. На обе места квалитативно је померио прописане обавезе за свакога ко се лати таквих функција.

Истовремено, он је један од ретких албанских политичара у Македонији који ничим није демонстрирао националну припадност; пронашао је меру опхођења и понашања, не фаворизујући и не поричући да је истински македонски Албанац.

Нема никакве сумње да му је у освајању неалбанаца током предизборне кампање много помогла његова сународница и кандидат његове некадашње матичне Демократске партије Албанаца Мируше Хоџа. Управо је она својим наступима потврдила да Селмани није изузетак у увреженој пракси етничке искључивости, већ да је заједно сњом одраз новог поимања суживота у етнички измешаној заједници.

Захваљујући Селманију и госпођици Хоџа, сви наредни избори у Македонији имаћемање међуетничких клишеа и тензија. Сваки други или било који од њихових сународника који се при кандидатури за било коју функцију у Македонији појави, копирајући их, завредиће пажњу и поштовање бирача других националности.

Сигурно је такође да ће њихове присталице у другом кругу председничких избора свој глас дати једном од двојице кандидата Македонаца, ономе који је ближи њиховом политичком и људском профилу.

Отуда и прогноза да ће у надметању између Ђорђа Иванова и Љубомира Фрчковског за новог председника Македоније победити онај за којег буде гласао већи број Албанаца.