Сто хиљада питања за Обаму

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 27. марта – Да ли ће успети план Барака Обаме за избављење америчке економије, велика је загонетка која се јуче умножила у – преко100.000 верзија. Толико му је, наиме, питања о његовим пројектима упутило више од 64.000 сународника приликом прве интернетске комуникације једног шефа Беле куће са свеколиким грађанством.

Обама је оваквим контактом обистинио обећање дато у изборној кампањи – да ће наставити непосредни дијалог с народом, а истовремено наставио тактику која је, масовним прилозима и дијалозима, битно допринела његовом успону до врха извршне власти. Да ли је то нова врста популизма или нов начин да лидер непосредно сазна шта поданици желе и о његовим потезима мисле, остаје да се види.

У сваком случају, Обама је отворио нову страницу у односима политичке елите с грађанима. Неизвесно је да ли ће у том експерименту, како га је лично окарактерисао, наћи следбенике у другим земљама, као што је извесно да већина њих није спремна да изабере представника расне мањине (он је први црнац на челу Беле куће) за председника.

Није јасно ни да ли ће његова администрација смоћи снаге да одговори на поплаву питања заинтересованих за личну, националну и глобалну судбину. Али, Обама је овим подухватом отворио пут новим трагањима за побољшање сада прилично поремећених веза између власти и поданика.

Његова непосредна комуникација (релативно, јер ју је обрађивала екипа) не би требало, сугеришу познаваоци, да замени институције парламентарне демократије и независности сва три облика власти – законодавне, судске и извршне, нити да умањи дејство независне (од политичке власти) штампе. Та комуникација се, ипак, испоставља као алтернатива досад најчешће упражњаваним моделима односа између најшире јавности и државне хијерархије као и међу изворима информисања о реалности који су бивали и једнострани, превасходно повлађујући, и кад тако није изгледало, владајућем курсу.

Историја не мирује, међутим, ни кад њени делови, као што је претходна поприлична изолованост администрације Џорџа Буша млађег, бивају превазиђени. Подсећа, наиме, да су директне везе лидера с народом, почесто водиле у ауторитарност.

Претпоставља се, ипак, да Обама тежи проширењу, сада суженог, учешћа грађана у практиковању демократије. Да се њихов глас уважи и после стављања листића у бирачке кутије…

У томе не би требало да га омету, додаје се, исказане бољке које прате сваку, па и комуникациону, велику промену. Највише питања, констатовано је, пристигло му је, усред незапамћене финансијске кризе и привредне рецесије, на тему – „да ли би легализација марихуане, допринела расту америчке економије”. Не, не би – одговорио је председник, који је раније признао да је као тинејџер „окусио” ту дрогу и истакао да је се потом дефинитивно оканио.

Али, констатују хроничари, сада је питање – могу ли Американци да следе оригиналности лидера за кога су гласали? Па да се и одрекну неких сада непожељних зависности – као што су претерано трошење и задуживање уз енергенте које по ниској цени троше, набављајући претежно, по релативно ниској цени, из региона у којима ратују или које сматрају неподобним.

У току је, рекло би се, покушај реформе америчког менталитета. Што ће рећи – биће изазова и за друге, вероватно и са више од 100.000 питања.