Теретњаке укочио лизинг

Због негодовања њихових власника, на десетине камиона данима је паркирано на периферији пословног дела Новог Београда. Они протестују против лизинг компанија, а полиција им не дозвољава да се више приближе седиштима ових компанија које су смештене у овом делу престонице.

Разлог за протест камионџија, чланова пословног удружења Међународни транспорт и Међународни друмски транспорт јесте што већина лизинг кућа није изашла у сусрет њиховим захтевима да им се репрограмирају обавезе. Само НЛБ лизинг и Пиреус лизинг су то учинили, први на шест месеци, а други на годину дана, каже Неђо Мандић, председник удружења Међународни транспорт и власник „Партнертранса”.

– Због светске рецесије, превозници имају све мање посла и потребне су нам олакшице у отплати. За нас би било подношљиво да нам се рата смањи на 30 или 40 одсто постојеће. Нисам за то да тражимо период мировања у отплати, јер није у реду да возило користимо, а да га истовремено не плаћамо. Међутим, лизинг куће постављају нереално високе услове, између осталог траже да им се за шестомесечни репрограм да банкарска гаранција на 100.000 евра – каже Мандић.

Чланови удружења друмских превозника све више касне у отплати, а лизинг куће, које имају и менице предузећа и личне, већ су почеле да блокирају њихова предузећа. Лизинг компаније неће бити на губитку, а они ће, каже, доћи у ситуацију да возило плате а да га немају и остану без средства за рад.

Мандићево удружење има 600 активних чланова, а код лизинг кућа су у последње две године узели чак 2.000 возила, па имају 4.000 уговора, јер се „пакет” састоји од вучног и прикључног возила.

У Рајфајзен лизингу кажу да су после састанка са удружењем Међународни транспорт, чији су чланови предложили репрограм услед смањеног обима посла, направили анализу захтева и дошли до закључка да се „репрограмом продужава рок отплате и самим тим смањује могућност да се на тржишту за возило достигне адекватна вредност, чиме би се у случају нередовне отплате могла покрити дуговања, и да се зато додатно обезбеђење намеће као неопходан услов одобравања репрограма”.

– Напомињемо да, с обзиром да и локални и међународни стандарди анализе и процене ризика прописују да свако одобрење, како задужења, тако и продужења рока отплате, мора бити базирано на индивидуалним кредитним анализама, колективни приступ не би био у складу са стандардима и стога не може бити прихваћен. Како је Рајфајзен лизинг закључивао уговоре о лизингу са чланицама а не са самим удружењем, остајемо отворени за анализу сваког појединачног захтева – каже Ана Ружић, извршни директор у Рајфајзен лизингу.

У Уникредит лизингу кажу да међу незадовољним камионџијама нема њихових клијената зато што су у старту добро проценили ризик и зато што су истовремено и финансијски консултант који помаже клијентима да преброде кризу.

– Нису лизинг куће затворено стаклено звоно нити затварају очи пред тешкоћама клијената – каже Владимир Шијаковић, директор продаје Уникредит лизинга. – Али није реално очекивати да лизинг рата буде умањена на 30 или 40 одсто првобитне. Ми имамо обавезе према нашим кредиторима које морамо да сервисирамо. Није реално ни да услови репрограма буду исти за све чланице удружења. Неко је узео један, неко више камиона.

Просечна вредност теретњака је 105.000 евра, а због камата, дуг превозника по камиону је око 130.000–140.000 евра. Рате се крећу од 1.200 до 2.000 евра месечно, а рок отплате је у просеку пет година. У случају да морају да врате возило, а лизинг кућа не може да га прода по адекватној цени, активира се лична меница, односно наплата из личне имовине дужника.

Разлог за куповину чак 2.000 теретњака на лизинг у Србији је то што ЕУ дозвољава превоз преко своје територије само возилима са мотором евро 5. У лизинг кућама кажу да је због тога нагло скочила тражња, па тако, на пример „Мерцедес-Бенц” само у Србији има вишеструко већу продају теретњака него путничких возила. Крајња последица је да је тржиште префинансирано. Додатни проблем овим превозницима причињава и то што потенцијално има 10.000 камиона који би могли да превозе робу у међународном транспорту, а наша држава је испреговарала међународне дозволе за само 3.000 камиона.