Беспилотне летелице чувају војне објекте

Војска Србије увела је недавно у употребу беспилотне летелице које, први пут, нашим оружаним снагама омогућавају пренос информација „уживо”, односно, како то војници кажу, „у реалном времену”. Реч је о првом значајнијем софистицираном средству набављеном после скоро две деценије. Беспилотне летелице „орбитер” су израелске производње и, иако су величине већег авио-модела (распон крила је нешто већи од два метра), реч је о технологији која би се уклопила у филмове о Џејмсу Бонду. Футуристичког изгледа – израђене су по концепту „летећег крила” – летелице су опремљене дигиталном камером високе резолуције, системом коју омогућава аутоматски повратак и у случају прекида комуникације са земаљском контролном станицом…

Јавности су представљене на вежби „Сретење 2009” одржаној у Новом Саду поводом Дана Војске Србије, али је „орбитер” тако тешко визуелно и звучно уочљив да га већина присутних званица и грађана није ни приметила, иако је за ту прилику летео на минималној безбедној висини.

– Постојала је тактичка потреба за средством каквим већ располажу војске суседних држава као што су Мађарска, Хрватска или Македонија. Расписан је тендер, од две понуде изабрали смо „орбитер” јер је више одговарао нашим захтевима. Купили смо три система, у сваком се налазе по три летелице. Старешине које управљају њима завршиле су обуку у Израелу. „Орбитери” су средство извиђачких састава и распоређени су у јединице Копнене војске – каже бригадни генерал Раде Ђурић, начелник Управе за обавештајно-извиђачке послове Генералштаба ВС.

Летелице су редовно у употреби, користе се за увежбавање људства које управља њима, али и за обезбеђивање важних објеката из система одбране. Осим на поменутој вежби у Новом Саду, летеле су и у околини Врања, Ниша, Прокупља и Панчева, а у понедељак ће се одржати и вежба у околини Рашке.

– „Орбитер” је лако преносив систем, може се спаковати у два ранца која могу да носе двојица старешина. Иако је реч о високој технологији, реч је о робустном средству. Летелица не може пасти у ковит јер је програмирана да не лети брзином мањом од ризичне, чак и када би оператер то покушавао. Поправке оштећења могуће су у теренским условима, укључујући и балансирање летелице како се приликом интервенција на њој не би нарушиле летне карактеристике. На обуци у Израелу инструктор је разбио труп летелице, а затим га специјалним лепковима, попут разбијене вазе, спојио после чега је летелица поново била у ваздуху – објашњава мајор Драгиша Симић, референт у Управи за обавештајно-извиђачке послове и вођа групе која је обучавана у Израелу.

За полетање „орбитера” довољно је десетак минута, колико је потребно за распакивање поменутих ранаца и постављање лансера на одабрани положај. У ваздуху може да остане до два сата, користи се дању и ноћу, на даљинама до 15 километара, оперативна висина лета је између 170 и 700 метара (максимална 5.000 метара), док је економична брзина 66 километара на сат. Осим класичних војних задатака (извиђање, проналажење циљева, навођење артиљеријске ватре…), могла би да се користи у противтерористичким дејствима, мировним мисијама, као и у случају елементарних непогода – шумских пожара, поплава…