Лакше узети од пензионера

Вежбајући стезање каиша, влада га је увођењем нових пореских мера највише затегла грађанима, а понајмање себи. То што неко у државној управи неће више пити кафу о трошку државе, неће се возити службеним аутомобилом и што ће моћи мање да телефонира – грађанима не значи ништа. Држава је посегла за опробаним и најлакшим начином да дође до пара а да себи не ускрати ништа. Разрезала је порезе на плате, пензије, имовину – све оно што највише погађа просечног грађанина.

Од идеје да се оглобе они који највише имају, влада је свела на опорезивање пензија по стопи од шест одсто, остављајући прогресивно опорезивање милионера за наредну годину.

Упитан да ли је оваквим мерама сав терет буџетског дефицита влада пребацила на сиромашне, Јуриј Бајец, саветник премијера Мирка Цветковића, потврђује за „Политику” да је реч о ригорозним мерама које су погодиле најшири слој становништва, додајући и да је држава увела мере штедње у државној администрацији. Он се слаже да би психолошки било другачије да порезом нису погођени пензионери, већ да се тај терет превалио на имућније, али таквих није довољно у Србији да би се проблем буџетских мањкова решио. Срећа је, међутим, што је реч само о привременим пореским мерама, каже Бајец, додајући да влада свакако ово време кризе мора да искористи за доношење одлука о будућим дугорочнијим мерама и реформи пре свега у области пореза. То практично значи да се убудуће мора ићи на прогресивније опорезивање.

Упитан колико грађани увођењем нових намета плаћају цех једностране примене Прелазног трговинског споразума са ЕУ, Бајец каже да је из ове перспективе јасно да се с тим могло сачекати, јер се преполовио прилив новца по основу увоза који је од почетка године опао за око 40 одсто.

На питање да ли је тачно да је један од предлога за пуњење буџета био и да се пензије не опорезују линеарно, већ да они који примају више од 50.000 динара буду опорезовани 12 одсто, Бајец каже да је и таквих мало и да овакав предлог зато није могао ни да прође у преговорима с ММФ-ом јер не би дао очекиване ефекте. Баш као што неће ни смањење броја министара с пет на три...

Срећу да буду изузети из плаћања пореза на пензије од шест одсто имаће свега 54.536 пензионера Фонда запослених чија примања не досежу 12.000 динара. Иначе, у сва три фонда таквих је око 400.000.

Просечне пензије од око 21.709 динара прима 776.000 пензионера Фонда ПИО запослених и 61.600 пензионера Фонда самосталних делатности. Када је реч о пољопривредним пензионерима, статистика показује да ће 3.000 њих бити обухваћени новим наметом од шест одсто. Од укупно 223.000 ових пензионера чак 183.000 прима просечну пензију која је нижа од најниже пензије у фонду запослених и износи 8.347,51 динар.

Економиста Данијел Цветићанин каже да нема сумње да је држава сав терет буџетских мањкова пребацила на сиромашне.

Економисти се слажу да је увођење солидарног пореза од шест одсто на сва примања изнад 12.000 динара промашај, јер неће довести до знатнијег пуњења буџета, те да би се више пара утерало у државну касу да се кренуло са контролом наплате ПДВ-а где су утаје милионске. Увођењем пореза на пензије наплата ће бити 100 одсто јер сваки од 1,6 милиона најстаријих у Србији прима пензију преко рачуна, што није случај ни код свих запослених ни послодаваца.

Шеф посланичке групе Партије уједињених пензионера Србије Момо Чолаковић каже да та странка неће пристати на опорезивање пензија ако се претходноне исцрпе могућности смањења других трошкова, додајући да пензионери инсистирају на смањењу трошкова државног апарата, броја запослених, као иплата у влади и Скупштини, јавним предузећима и другиминституцијама.

--------------------------------------------------------

У региону нема нових пореза

Земље у региону су, по свему судећи, много увиђавније према својим радницима и пензионерима. Иако је и њима вероватно било најлакше да разрежу порез на зараде и пензије, нису то учиниле. У региону нису додатно опорезоване ни плате, ни пензије, као ни другапримања.

У Словенији, Хрватској и БиХ, нови порези на плате нису се нашли на списку владиних мера за борбу против економске кризе, али је у Републици Српској измењен начин опорезивања прихода, чиме се додатно пуни буџет. У Хрватској се за сада не предвиђа никакво додатно опорезивање плата, пензија и осталих прихода.