Листе чекања – најосетљивија тема КЦС-а

Допунски рад, односно наплаћивање услуга по жељи пацијента и изван радног временау који су ангажовани лекари који испуњавају законске норме, у Клиничком центру Србије примењује се већ месец дана, све боље функционише,што знатно смањује листе чекања. Истовремено, ова установа је добила Статут, што је др Ђорђе Бајец, директор КЦС, означио као велики корак, јер се сада налазе у систему здравства и подлежу законима који важе у земљи.

Др Бајец је јуче нагласио да је у оквиру допунског рада урађено више кардиохируршких, кардиоваскуларних и абдоменалних хируршких процедура, а да ће грађани увођењем оваквог рада добијати квалитетнију услугу.

– У оквиру допунског рада урађено је више кардиохируршких, кардиоваскуларних и абдоменалних хируршких процедура. Цене услуга сада одређује Републички завод за здравствено осигурање, а убудуће ће ценовник морати да „прође” кроз процедуру управног одбора установе. Потрудићемо се да цене услуга буду тржишне. Рецимо, операција одстрањивања две трећине желуца кошта између 2.500 и 3.500 евра. Увођењем новина у рад нико не губи, већ добија – истакао је директор КЦС.

Први човек ове куће сматра да ће увођењем допунског рада у све клинике КЦС-адоћи до растерећивања капацитета које „покрива” РЗЗО, па ће се лакше реализовати стандардне услуге у току дана. Прошлонедељну дилему у медијима око тога због чега је враћен план рада Клинике за пластичну и реконструктивну хирургију за организовање рада такозваних вечерњих клиника, др Бајец је назвао дечијим болестима, објаснивши да му је драго да се то догодило, што говори да имају добру комуникацију са Министарством здравља.

Најосетљивија тема у КЦС-у тренутно су листе чекања, посебно за преглед магнетном резонанцом, где се сада прегледи заказују за децембар, али да су одобрена средства за набавку још једног апарата како би се унапредио рад и листе смањиле за половину.

Он је нагласио да на одељењу васкуларне хирургије нема чекања, подсећајући да се у Великој Британији на операцију каротида чека око три месеца. На одељењу кардиохирургије је тренутно на листи 882 пацијента, а на интервенцију се чека око седам, осам месеци. За снимак скенером у КЦС нема листе чекања, осим за пацијенте који се заказују амбулантно и чекају највише две недеље. Проблем је и са ултразвучном дијагностиком, јер се у поликлиници КЦС-а дневно прегледа 50 пацијената, а прегледи се заказују за новембар. Само у току једног дана 1 200 људи јавило се да закаже преглед код ендокринолога, што је изнад свих могућности лекара ове установе, док се на преглед дебелог црева, такозвану колоноскопију, чека од четири до шест недеља.

– Закон налаже да хирурзи обаве одређен број интервенција у радно време. Дешавало се да појединци по цео дан седе у ћошку и пију кафу, а онда по подне одморни и чили иду да раде код приватника. То не сме да се догађа, да неко не ради, а да прима плату. КЦС ће бројне задатке, односно спровођење Закона о здравственој заштити, решавати преко Стручног савета, највишег саветодавног тела, који до сада није постојао, а састоји се од 11 стручних чланова– додао је наш саговорник.

Бајец је истакао да мисли да ће нове економске мере утицати и на рад КЦС-а, али да ће се запослени борити да ниво услуга буде добар.

-----------------------------------------------------------

Половина новца иде тиму медицинара

Интервенције у оквиру допунског рада спроводе се у Институту за кардиоваскуларне болести, Очној клиници, Институту за пластичну хирургију, Клиници за абдоминалну хирургију, Грудној клиници... Правило је такво да 50 одсто од цене услуге у допунском раду добије установа, а половину тим који је укључен у рад. Уколико се рецимо ради операција желуца, новац добијају абдоминални хирург, двоје асистената, анестезиолог, две инструментарке и сестра која ради на интензивној нези.

– Лечење пацијента није као поправка аутомобила. Око човека све службе морају да раде. КЦС ће давати стимулације од 10, 20 или 30 одсто на плату онима који су укључени непосредно у допунски рад, као што је рецимо административни радник, или онај који ради на прегледима рендгеном, или онај који је запослен у лабораторији – рекао је др Бајец.

Д. Давидов-Кесар