Прошло време раскошних банкета

У ово време економске кризе и штедње, Кина је одлучила да за стране званичнике више не организује раскошне банкете, већ да их угости јеловником који се састоји од супе и три јела. Штедљива трпеза је последица потребе штедње на највишем нивоу и жеље да се подстакне умереност, поготово у време кризе, објаснио је портпарол кинеског парламента.

„Када председник Ху Ђинтао и премијер Вен Ђијабао примају шефове страних држава, на менију ће бити највише три јела”, додао је портпарол и прецизирао да се гостима више не служи ни чувена кинеска ракија од пиринча – маотај. Досад је владало правило да се на банкетима и службеним ручковима по једном госту наруче три јела: за пет гостију, рецимо, најмање 15 јела.

У исто време, Светска банка је умањила прогнозу стопе раста кинеске привреде за ову годину на свега 6,5 одсто. То је, ето, мање чак и од минимума од осам одсто, што је, по оцени стручњака, онај најнижи ниво економског раста који је потребан да би Кина остала стабилна земља.

Кинеске власти су раније већ упозориле на опасност социјалних немира ако привреда посустане. Светска банка је протекле недеље указала да постоји могућност да чак 25 милиона радника изгуби посао због колапса тражње за кинеским извозним производима.

Поводом овакве прогнозе и пада тражње кинеских производа у свету због глобалне финансијске кризе – директор Светске банке за Кину Дејвид Долар рекао је да ће најмногољуднија земља ипак проћи релативно добро ако се имају у виду суморне прогнозе кретања светске привреде у целини ове године.

Потрошња у домаћинствима се држи доста добро, влада улаже новац у инфраструктурне и социјалне програме и у извоз. „Уз то, Кина бележи раст и у областима на које влада може непосредно да утиче, стање је доста добро код опште потрошње у домаћинствима и зато мислимо да прогнозирана стопа раста од шест и по посто представља компромис и резултат деловања конкуренције елемената које сам поменуо”, рекао је Долар.

Кина је створила огромну уштеђевину протеклих година захваљујући спектакуларној стопи привредног раста, а већи део створеног вишка вредности уложен је у откуп дугова америчке владе.

Она је власник три хиљаде милијарди долара вредних обвезница америчког министарства финансија и других средстава повезаних са америчком владом – а половина тих средстава чине кинеске девизне резерве.

Кина данас има уштеду у страној валути већу од иједне земље у историји. Кинеске резерве од више од билион и по долара (тачније, 1.510 милијарди долара) чине, према процени банкара, 22 одсто светских девизних резерви.

Кина се обогатила током прошле деценије захваљујући натпросечној стопи привредног раста која је почивала на потрошачима са Запада, то јест на великом извозу. Али откако су купци кинеске робе почели да стежу каиш, кинеске фабрике имају све мање наруџбина.

Влада у Пекингу саопштила је да је прошломесечни извоз смањен за једну четвртину у односу на исти месец претходне године. Због тога се кинески произвођачи сада окрећу домаћем тржишту, а власти настоје да субвенцијама подстакну 800 милиона кинеских сељака да почну више да купују домаће производе који се све мање извозе, како би стимулисали производњу и обнову привредног раста.

Кинеска влада је недавно одобрила масивни финансијски пакет инвестиција намењених привреди земље, у укупном износу од четири билиона јуана (око 586 милијарди долара), до 2010. године.

(/slika2)Кина мора да одржи робустан привредни раст који треба да ограничи сиромаштво и смањи на најмању могућу меру евентуалне губитке радних места због последица светске финансијске кризе. Зато је покренула још јачу штедњу, чак и на банкетима за странце.

Камбеј (живели), и данас кажу Кинези, али без подигнутих чашица маотаја.