Prošlo vreme raskošnih banketa

U ovo vreme ekonomske krize i štednje, Kina je odlučila da za strane zvaničnike više ne organizuje raskošne bankete, već da ih ugosti jelovnikom koji se sastoji od supe i tri jela. Štedljiva trpeza je posledica potrebe štednje na najvišem nivou i želje da se podstakne umerenost, pogotovo u vreme krize, objasnio je portparol kineskog parlamenta.

„Kada predsednik Hu Đintao i premijer Ven Đijabao primaju šefove stranih država, na meniju će biti najviše tri jela”, dodao je portparol i precizirao da se gostima više ne služi ni čuvena kineska rakija od pirinča – maotaj. Dosad je vladalo pravilo da se na banketima i službenim ručkovima po jednom gostu naruče tri jela: za pet gostiju, recimo, najmanje 15 jela.

U isto vreme, Svetska banka je umanjila prognozu stope rasta kineske privrede za ovu godinu na svega 6,5 odsto. To je, eto, manje čak i od minimuma od osam odsto, što je, po oceni stručnjaka, onaj najniži nivo ekonomskog rasta koji je potreban da bi Kina ostala stabilna zemlja.

Kineske vlasti su ranije već upozorile na opasnost socijalnih nemira ako privreda posustane. Svetska banka je protekle nedelje ukazala da postoji mogućnost da čak 25 miliona radnika izgubi posao zbog kolapsa tražnje za kineskim izvoznim proizvodima.

Povodom ovakve prognoze i pada tražnje kineskih proizvoda u svetu zbog globalne finansijske krize – direktor Svetske banke za Kinu Dejvid Dolar rekao je da će najmnogoljudnija zemlja ipak proći relativno dobro ako se imaju u vidu sumorne prognoze kretanja svetske privrede u celini ove godine.

Potrošnja u domaćinstvima se drži dosta dobro, vlada ulaže novac u infrastrukturne i socijalne programe i u izvoz. „Uz to, Kina beleži rast i u oblastima na koje vlada može neposredno da utiče, stanje je dosta dobro kod opšte potrošnje u domaćinstvima i zato mislimo da prognozirana stopa rasta od šest i po posto predstavlja kompromis i rezultat delovanja konkurencije elemenata koje sam pomenuo”, rekao je Dolar.

Kina je stvorila ogromnu ušteđevinu proteklih godina zahvaljujući spektakularnoj stopi privrednog rasta, a veći deo stvorenog viška vrednosti uložen je u otkup dugova američke vlade.

Ona je vlasnik tri hiljade milijardi dolara vrednih obveznica američkog ministarstva finansija i drugih sredstava povezanih sa američkom vladom – a polovina tih sredstava čine kineske devizne rezerve.

Kina danas ima uštedu u stranoj valuti veću od ijedne zemlje u istoriji. Kineske rezerve od više od bilion i po dolara (tačnije, 1.510 milijardi dolara) čine, prema proceni bankara, 22 odsto svetskih deviznih rezervi.

Kina se obogatila tokom prošle decenije zahvaljujući natprosečnoj stopi privrednog rasta koja je počivala na potrošačima sa Zapada, to jest na velikom izvozu. Ali otkako su kupci kineske robe počeli da stežu kaiš, kineske fabrike imaju sve manje narudžbina.

Vlada u Pekingu saopštila je da je prošlomesečni izvoz smanjen za jednu četvrtinu u odnosu na isti mesec prethodne godine. Zbog toga se kineski proizvođači sada okreću domaćem tržištu, a vlasti nastoje da subvencijama podstaknu 800 miliona kineskih seljaka da počnu više da kupuju domaće proizvode koji se sve manje izvoze, kako bi stimulisali proizvodnju i obnovu privrednog rasta.

Kineska vlada je nedavno odobrila masivni finansijski paket investicija namenjenih privredi zemlje, u ukupnom iznosu od četiri biliona juana (oko 586 milijardi dolara), do 2010. godine.

(/slika2)Kina mora da održi robustan privredni rast koji treba da ograniči siromaštvo i smanji na najmanju moguću meru eventualne gubitke radnih mesta zbog posledica svetske finansijske krize. Zato je pokrenula još jaču štednju, čak i na banketima za strance.

Kambej (živeli), i danas kažu Kinezi, ali bez podignutih čašica maotaja.