Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ахтисари ипак арбитар

Ахтисари ипак арбитар
Марти Ахтисари Фото Фонет

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 28. марта – Иако је европски комесар за проширење Оли Рен од шефова дипломатија Словеније Самуела Жбогара и Хрватске Гордана Јандроковића тражио да се придржавају правила „тихе дипломатије” због чега ни реч не сме процурити у јавност поводом његовог најновијег плана за решење пограничног спора, план је, неочекивано, разоткрио министар спољних послова Аустрије Михаел Шпинделегер. Он је новинарима објаснио да нова Ренова иницијатива за уклањања застоја (услед словеначке блокаде) у напредовању Хрватске у ЕУ, предвиђа „поделу проблема на два дела”.

Тако би питање слободног словеначког прилаза отвореним водама Јадрана било одвојено од правног спора у погледу демаркације на копну. Процурила је и Ренова жеља да тај посао заврши његов сународник Марти Ахтисари, који би тако уместо да води тројку посредника (чему се противила Хрватска), постао неприкосновени арбитар, јер би обе државе унапред морале да се обавежу да ће прихватити Ахтисаријеву одлуку о разграничењу ма каква она била. Стога је Рен желео да намера остане тајна, посебно јер је хрватски председник Стјепан Месић већ у случају необавезујућег посредовања изнео сумње у посредништво на челу са Ахтисаријем, које комесар за проширење ЕУ није успео да отклони ни уверавањем Загреба да ће се нобеловац за мир строго придржавати међународног права.

Рен најновији потез објашњава потребом скидања (словеначке) блокаде са хрватског преговарачког процеса. Зато је подршку затражио изван троугла Љубљана–Загреб–Европска комисија. Овога пута се о спору Словеније и Хрватске први пут изјашњавају остале земље ЕУ на дводневном састанку шефова дипломатија 27 земаља чланица ЕУ у чешком замку Хлубока. Ренове напоре је похвалио у име чешког председништва ЕУ министар Карл Шварценберг (који очекује притисак Уније и на Загреб и на Љубљану, подједнако), као и његов британски колега, министар спољних послова Дејвид Милибанд („желимо да Словенија и Хрватска пронађу решење… нема разлога за блокаду, нити се билатерална питања смеју испречити на путу функционисања ЕУ”). Министар Карл Билт (Шведска) упозорава да постоји граница стрпљења када се ради о кочењу приступних преговора, док италијански министар Франко Фратини тврди да билатерална питања не смеју закочити Европу док државе западног Балкана чекају на позитиван резултат… Фратини је на питање новинара да ли очекује притисак 26 земаља ЕУ на Словенију (чланицу Уније) како би смањила притисак на Хрватску, одговорио негативно, уз напомену да очекује „дух европске солидарности” који би показао „колико је важно проширење одвојити од двостраних проблема”.

Медији у Хрватској извештавају о противречним информацијама из Чешких Будејовица односно дворца Хлубока. На сумњу да Унија притиска Љубљану да „у духу ЕУ солидарности” попусти Загребу, јавио се министар Жбогар. Он је демантовао Шпинделегера, а по питању Реновог предлога остао уздржан. „Само један шоу је у граду”, цитира Жбогар Ренову тврдњу да је на зеленом столу тренутно само један (Ренов) предлог за отклањање словеначке блокаде Хрватске. Жбогар додаје да Шпинделегер није „добро схватио Рена”, зато је иницијатива, коју је аустријски министар представио јавности као велики напредак – за „Словенију неприхватљива”. На питање када ће бити постигнут договор са Загребом, Жбогар одговара „онда, када се обе стране сложе”, чиме потврђује одлучност Словеније да Хрватској не попусти ни за педаљ територије.

Министар Јандроковић открива, међутим, да се уз предлог Европске комисије (Рен план), појавио бар још један, онај о коме је говорио Шпинделегер. Јандроковић је избегао да одговори на питање да ли Хрватска пристаје на Ренов нови предлог и да ли прихвата Ахтисарија у лику коначног арбитра по питању разграничења у Истри и Међумурју.

Светлана Васовић-Мекина

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.