ЈОВАН ЋИРИЛОВ

Џорџ Микеш, британски хуморист, пореклом из будимпештанске јеврејске породице, у свом духовитом путопису по Источној Европи "Имате ли шта за царину?"  написао је: "Тито је рано схватио да сваки турист за Запада није шпијун, а ако и јесте да то није тако страшно. И широм је отворио врата Југославије". Неки други хуморист је томе додао да податке које шпијуни шаљу у своју централу, могу се наћи у свакој бољој локалној енциклопедији.

Могли бисмо у истом духу  продужити, па рећи да се међу данашњим страним шпијунима у нашој земљи  сигурно  нађе по неки љубитељ уметности, који ће по повратку у своју земљу својим суграђанима причати колико тога код нас има да се види чега нема на другом месту. Дакле, ви задужени за шпијуне усмерите их на места наше културе!

У томе је и поента. Туристи хоће у једној земљи да виде што није нигде могао до сада да види. Они поред тога  за најкраће време хоће да види максимум. То су оне чувене туре "Србија (Београд) за три дана". Ево примера једне такве блиц–туре.  Не баш по данима, већ све на гомили. Нека туристички радници то систематизују.

Најпре и на првом месту посета Музеју Николе Тесле. Тесла је ове његове јубиларне године апсолутни светски бренд без премца. Његова архива је од недавно још на листи нематеријалне баштине Унеска. Ту узгред могу да виде урну са пепелом овог најмудријег Србина док  му црква не сахрани  земне остатке на неком уобичајеном месту.

Кад буде реконструисан Народни музеј и изложена драгоцена, готово непозната платна познатих светских сликара, видеће јединствену збирку импресиониста и постимпресиониста, Карпаћа и Тинторета, која нису банализована сувише честим  репродукцијама.

Један дан остаје обавезно за Лепенски Вир, Гамзиград или за јединствене средњовековне манастире, они  на домак Београда. А за оне који неће да се макну изван Београда, довољна је атракција храм Светог Саве у изградњи, највећа црквена грађевина на Балкану.

Странци воле историјска места  драматичних догађаја као што је место убиства кнеза Михајла у Кошутњаку, али и гроб Тита, доживотног председника несврстане Југославије.

Туристи воле  разне  бизарности. Као што странци радо посећују музеј чоколаде, где то беше у Белгији или Холандији, тако је права посластица приватна збирка "кича" или кича  Драгана Папића, која је по договору отворена за посетиоце.

Наравно да све то треба комбиновати по месецима са међународним фестивалима септембра за Битеф, октобра за Бемус, зими за Фест, а лети за Егзит и Белеф. Колико год ти фестивали били само по себи збир најбољег, сваки  у својој области, није реч само о главном току. Није лоше да се зна да, поред основног тока драмског фестивала у Авињону и Едимбургу, сваког дана, осим неколико представе са главног програма  има још 200 до 400 представа дневно (!). Не, није штампарска грешка. Мале трупе плаћају тим градовима доста пара да би стекли право да прикажу своју представу на офф-програму.

Много је од свега овог већ данас на листи туристичких путовања, али је реч у томе да се све то споји у јединствену маштовиту понуду.