Музика као медијски алат

Иако је група „Кал” настала још 1997. године, њихову музичку каријеру успорило је бомбардовање када су чланови групе, како кажу, добровољно потражили спас у Мађарској. Али, од 2002. године „Кал” покушава да истраје на добром, исправном путу, што и име бенда значи у грчкој митологији. Већ са деби албумом успели су да се наметну, да нађу иностране издаваче, пласирају се на европске топ-листе и да постану један од ретких бендова који неуморно свира по свету. Недавно је објављен други албум „Кала” под називом „Radio Romanista”. Пошто се у музици често помиње „синдром другог албума” и поставља се питање како га превазићи, о томе како је група „Кал” превазишла тај „проблем”, Драган Ристић, оснивач и фронтмен бенда, за „Политику” прича:

– Мени је други албум бољи од првог. Апсолутно сам задовољан. Знам за тај проблем, јер на првом албуму нико од тебе ништа не очекује. Али, када правиш други албум, онда сви од тебе имају нека очекивања, па и ти имаш неко оптерећење. Ја сам само слушао себе и направио најбоље што знам.

О томе сведочи и пласман на топ-листама. Опет је група „Кал” у врху, тачније на другом месту „World Music Charta”. Зато питамо Ристића колико, када прави албум, размишља о добром пласману на музичким листама?

– Не размишљам о томе, само се бавим оним што добро знам да радим. За мене је „Кал” један озбиљан концепт. Усуђујем се да кажем да ми је у овом тренутку музика најмање интересантна, јер она је само медијски алат који на свој начин руши све стереотипе и предрасуде о ромској култури. Такви прохтеви долазе од издавачких кућа. Сви покушавају да ти „соле памет”… Ја сам био упоран приликом стварања овог CD-а и истерао сам оно што сам хтео.

Албум „Radio Romanista” продуциран је у Истанбулу. Продукцију је, као и на деби албуму „Кала”, радио Мајк Нилсен, познат по сарадњи са групама „Џамироквај” и „Underworld”. На питање колико је рад у Истанбулу утицао на „крајњи музички резултат”, Ристић одговара:

– Никад нисам имао лепши одмор. У том смислу јесте утицао. Додуше, јесте то био радни одмор, али заиста сам уживао. Клопа је тамо одлична, град је леп… Мајк је јако смирен човек, преноси добру енергију на све људе око њега, уживамо радећи са њим и наравно да се прави добра музика.

Пошто је ово други пут да чланови групе „Кал” сарађују са Нилсеном, неминовно је питање да ли то значи да код нас не постоји ниједан продуцент који би њихове замисли могао да изнесе на прави начин?

– Мајк то „гледа” другачијим ушима. Наши продуценти имају одређено виђење како би наша музика требало да звучи, а Мајк је потпуно ослобођен и неоптерећен тиме. Увек му дајем неке инструкције, он то послуша, али унесе и нешто своје.

На албуму гостују домаћи музичари из потпуно различитих праваца – Марчело, група „Врело”, Јелена Марковић… Ристић признаје да је подвиг што су успели да тако различите музичаре споје у једно.

– Они се вероватно никад у животу не би срели да није било „Кала”. Такав спој људи ретко је могућ. Да није било овог пројекта, они можда никада и не би сазнали једни за друге. Заиста мислим да није било теоретске шансе да се један прави, оригинални ромски кларинетиста Синан Аћифовић сретне са Марчелом.

Група „Кал” је прошле јесени била на турнеји са групом „Гогољ бордело” по Америци. О томе какво је то било искуство и како су уопште дошли до Јуџина Хаца и екипе из „Гогољ бордело”, који су прошлог лета одржали одличан концерт на „Егзиту”, наш саговорник се присећа:

– Ми смо знали за њих, они за нас и међусобно се поштујемо. Били смо у Америци и здушно су прихватили да са њима свирамо на неколико концерата. Стварно је било невероватно искуство. Чак се усуђујем да кажем да су утицали на оно што ће „Кал” касније радити. Само су потврђене идеје које сам и раније заступао и нашао сам свог саборца. Са њима смо свирали разне концерте – и велике и мале. Свирали смо у одличним клубовима, као и у Лос Анђелесу, Чикагу, у Сан Антонију…

Правац који састав „Кал” свира често се назива „rock`n`roma”. Фронтмен и оснивач овог бенда истиче да таква музичка одредница апсолутно одговара истини.

– Да, то је баш спој рокенрола и ромске музике. То је критичка реакција на ромску музику и инкорпорирање корена ромске музике у савремене трендове који су мени блиски јер ја живим на тај начин. Ја сам одрастао на истој музици као и већина, свирао сам ритам и блуз, рокенрол, имао исту рок лектиру као и сви… Једино сам схватио да смо ми различити по томе што ја могу да искористим другачији музички потенцијал који немају сви.

Групу „Кал” ће публика бити у прилици да види већ 8. априла на Светски дан Рома када ће свирати у Београду, осам дана касније очекује их концерт у Пожаревцу, а потом крећу на европску турнеју. Драган Ристић за септембар најављује велики промотивни концерт у београдском Дому омладине, а врло је могуће да ће се појавити и на „Егзиту”.