Сви моји путеви су водили ка „Бистрику”

Спектакуларним концертом у МТС дворани, Биља Крстић је прославила педесет година на музичкој сцени, али и седамдесети рођендан. Такви округли јубилеји увек су веома емотивни, па се утисци слажу и препричавају данима. На почетку разговора, Биља Крстић одушевљено прича како је публика те вечери свих узраста заједно с њом уживала у музичком путовању – од омиљених песама „Сунцокрета” и „Раног мраза” које су обележиле њену каријеру седамдесетих до грандиозног финала и препознатљивог звука „Бистрик оркестра”, који је њена „лична карта” већ 24 године.

Овај концерт назван „Све боје гласа” је на најбољи начин сумирао кључне тачке једне богате каријере. Прво, акустичарска сцена и „Сунцокрет” са Бором Ђорђевићем, а потом сарадња са Ђорђем Балашевићем у „Раном мразу”, обликовали су пут ове свестране уметнице. Ипак, за најважнију прекретницу она сматра откривање музичког фолклора.

– Оснивање „Бистрика” ме је повело на пут на којем се одлично осећам и ту сам заиста пронашла себе. „Бистрик” је врхунац мог стваралаштва – каже Биља Крстић.

Заправо, сви путеви су је интуитивно водили до традиционалне музике Србије и Балкана.

– То је музика која ме дубоко дотиче, она исконска, аутентична, која нас повезује са прецима. Одувек сам веома волела традиционалне песме – каже.

Ову врсту музике Биља Крстић је имала прилике да чује током одрастања у Нишу, у свом дому, али и захваљујући програмима Радио Београда. Касније, ово интересовање је продубљено у музичкој школи и на Факултету музичке уметности, захваљујући етномузикологу Драгославу Девићу.

– Када погледам уназад, у свакој етапи је традиционална музика била заступљена у поп и рок музици. Док сам била у „Сунцокрету”, Бора Ђорђевић је песму назвао „Раскопчани јелек”, а то је заправо стара песма „Што ти је мила кћери јелек раскопчан”. Потпуно природно сам „упловила” у „Бистрик”. Нисам била прва која је користила традицију у музици, можда је само начин на који то радим нов – објашњава наша саговорница.

Као што се могло чути на јубиларном концерту, о ком год музичком жанру да се ради, Биља Крстић то чини на јединствен начин.

– Још увек, као у доба „Сунцокрета”, осећам потребу да се изражавам искрено, да кроз песму причам приче о људима, о животу – додаје, називајући своју музику музичким фолклором, јер обједињује језик, игру, песму, ношњу...

Одредница „етно” јој не прија, јер сматра да она данас „обједињује све и свашта”. Прича да јој је жао што смо изгубили место на музичкој сцени у свету. Сцена је много била богатија почетком двехиљадитих, када су бројни музичари различито представљали традицију и музиколошко богатство ових простора.

– Данас једино трубачи сјајно пролазе у свету, а наша божанствена вокална традиција нема толико места – констатује.

Важан аспект Биљиног приступа музици јесте и то што се труди да не пева песме које се иначе (масовно) певају. С поносом каже да су увек на репертоару и албумима „Бистрика” биле песме које су први пут тонски забележене.

– Нисам до сада радила, нити ћу радити ауторске композиције, јер ми је велики изазов и задовољство да обрадим традиционалну песму – тврди и открива да су јој зато сарадње са музичарима из различитих земаља откривале потпуно нове приступе музици. Недавно је, прича, имала низ концерата у Боготи, где је упознала харфисту Јахаира Риверу чији инструмент се савршено уклопио у аранжмане „Бистрика”.

– Свирали смо „Крај потока бистре воде” у аранжману у којем има Кубе, Бразила и Балкана. Мики Станојевић из „Бистрик оркестра” је све то аранжерски спојио, тако да су се три подручја сјединила у тој песми – присећа се.

Изузетна каријера Биље Крстић обележена је и педагошким радом у оквиру Вокалне радионице „Бистрик” у којој млади сваке суботе на Коларцу певају традиционалне песме. Она их уводи на музичку сцену и радује се сваком њиховом успеху. Признаје да није очекивала да ће толико младих из целе Србије бити заинтересовано да научи „нешто наше исконско, старо”, поред свега што се данас нуди.

– Почели смо од једноставних песмица, а данас певамо оне које су врло захтевне и за професионалце. Имамо јединствен програм и често приређујемо концерте, а наредне године би требало да се појави и први компакт-диск – додаје.

После великог београдског концерта и заокруживања најважнијег периода каријере, Биљу Крстић наредне године чека још једна важна годишњица – 25 година „Бистрика”. Незахвално је планирати, али извесно је да ће са „Бистриком” имати велики концерт у Паризу, у јануару. Обично наступају током лета, тако да ће вероватно направити петнаестак концерата на отвореном.