На линији живота

Уручењен награде за животно дело нашем истакнутом новинару, документаристи, сценаристи и редитељу Миливоју Мићи Милошевићу, вечерас у 20 сати у биоскопу „Балкан” биће отворен 56. београдски фестивал документарног и краткометражног филма, најстарија филмска смотра у Србији.

Широј публици, Милошевић (Пожаревац, 1930.) је познат по врло гледаним играним филмовима: „Није крај”, „Лаф у срцу”, „Мољац”, „Нема проблема” и „Тесна кожа” – најгледанијем филму свих времена у некадашњој СФР Југославији.

У области документарног филма, познат је по спортским документарцима „Церар”, „Трка”, „Хокеј” за које је побрао многе награде у свету. Милошевића знају и по избору потресних социолошких и психолошких тема у документарним филмовима „Кров над главом”, „Повратак у Кутузеро”, „Жуљ”, „Де Јонгови” за које је такође награђиван у свету – од Кана и Оберхаузена, до Лондона и Акапулка, али и у земљи. Недавно је реализовао врло гледану, хваљену, али и критиковану документарну ТВ серију „Тито: црвено и црно” (24 епизоде за РТС) о времену, лику и делу маршала Јосипа Броза.

Историчар уметности по образовању, филмски и ликовни критичар по замимању (писао за „Борбу” и друге новине и часописе), синеаста по опредељењу, Милошевић сматра да је тајна успеха доброг филма приказати „сличице из живота пружене без наметљивости и патетике”.

– Треба дићи руке од великих, патетичних тема и окренути се животу и збивањима са улице. Јер, људи више воле да на платну виде ситуације у којима могу да пронађу себе, него да се поистовећују са неким умишљеним, папирнатим, уз то још и досадним фикцијама – говорио је Милошевић, сматрајући да филм није увек уметност.

– Наш филм у 90 одсто случајева само је забава, индустрија, комерцијализација, новинарство. Уметност у филму припада само ретким срећним тренуцима. Код нас се често барата појмом уметност, иако је реч о нечему много ефермернијем. Филм је као и новинарство, живи свој кратак век само док је у контакту са публиком, што не значи да се и једним и другим не треба бавити – сматра Милошевић, који, како је изјављивао, „док снима – пише чланке, а пишући – снима филмове, бележи нека задовољства или нове сумње”. Милошевић је увек указивао да све што нам се дешава захтева некако реаговање, само су различита средства која људи бирају да би се изразили.

– Уосталом, ја мислим да је филм мишљење, а не занат. Камера је уместо пера, или писаће машине – изјавио је својевремено Милошевић, што и потцртава новинар Владимир Лазаревић у монографији „На линији живота: Мића Милошевић” која је објављена у едицији „Добитници награде за животно дело” београдског фестивала краткометражног и документарног филма, у чијем ће се 56. издању од вечерас од 3. априла такмичити неки нови клинци са ауторима у пуној стваралачкој снази и именима која су задужила домаћи документарни филм.

И. Аранђеловић

--------------------------------------------------------

Звезда за Крсту Шканату

Легенда југословенског документаризма Крсто Шканата добиће вечерас, пред отварање 56. „Кратког метра” звезду испред биоскопа „Блакан”. Шканата, аутор дела „Одричем се света”, „Ратниче, вољно”, „Носталгија вампира” и „Хвала на слободи”, биће присутан на свечаности којом му колеге из српске кинематографије одају почаст, као аутору филмова који су широм света прославили београдску пколу документарног филма. После звезда Живојину Павловићу и Бати Стојковићу, ово је трећа звезда у српском филмском билевару.