Нема лошег полицајца, само лоших старешина

Прошлонедељно убиство Ђорђа Зарића, који је настрадао после потере Интервентне јединице за аутомобилом у којем је овај млади фудбалер био сувозач, изазвало је велико незадовољство у јавности која тражи одговоре на многа питања. Чини се да је, судећи по изјавама Милорада Вељовића, директора полиције Србије, који за наш лист говори о овом, али и другим питањима, у још већем интересу МУП-а Србије да се цео случај до краја расветли.

Да почнемоод случаја убиства Ђорђа Зарића.Да ли се знају све чињенице о овом немилом догађају?

То је догађај који још није расветљен до краја и који је трагичан за две породице. Наравно, већа је трагедија за породицу Зарић која је изгубила своје дете. Утврђујемо све околности под којима је настрадао Ђорђе Зарић, пре свега да сазнамо да ли је ту било нешто што није у складу с правилима у поступању. Међутим, не могу ништа конкретно да саопштим јер вештачење још траје. У интересу је МУП-а, али и у интересу целе јавности, да се сазна шта се ту дешавало. Полиција нема интереса да сакрије било шта у овом случају. Напротив. Нема потребе да се полиција напада док се све околности не разјасне. Врло брзо се очекује налаз вештака, после чега ће све бити предочено јавности.

Да ли је можда потребно увести нови начин контроле Интервентне јединице?

Суштина је да је свима у интересу да се све расветли. Тек тада ћемо моћи да знамо шта даље да радимо и шта можда да мењамо у Интервентној јединици. Учинићу ту јединицу још отворенијом, дозволићу свим медијима да проведу по смену с њима, да се виде шта ти полицајци раде. Нема ту ништа да се крије. Чекам анализу целог догађаја са свим чињеницама. Сходно томе, предузећемо одговарајуће мере у смислу другачијег организовања, начина рада и контроле те јединице, уколико то буде било потребно. Учинићемо је потпуно доступном јавности да се види како они интервенишу, чак и у ситуацијама које изискују велике ризике по њихове животе.

Поједини коментари стручњака указују на проблем у селекцији и пријему припадника те јединице?

Све је строго регулисано по том питању. Приликом пријема припадника у ову јединицу, полицајац–кандидат мора да има већ постигнуте добре резултате у раду, да има изграђен однос према раду, психофизичку спремност, смисао за тимски рад и мотивацију. Кандидат пролази кроз селективну обуку која подразумева тест психофизичких способности у који су укључени инструктори и психолог ПУ за град Београд. Ради се тест из познавања послова полиције са обавезним питањима овлашћења полиције с тежиштем на употребу средстава принуде. Кандидат приликом пријема такође полаже тест опште информисаности и обавезни тест у руковању и коришћењу ватреног оружја. Уколико се посумња у психофизичку способност кандидата, психолог предузима одређене мере из своје надлежности, односно такве кандидате упућује на циљане лекарске прегледе.

Ипак, грађани се жале на поједине случајеве бруталности припадника Интервентне јединице. Треба ли нешто мењати у начину рада те јединице?

Ово што се десило није добро, али сада цео догађај не треба злоупотребљавати и чинити нешто што не би било добро ни за кога. Покушавамо да доведемо најобученије људе који поседују одређена искуства и знања за обављање тих послова. Јер ово је веома непријатан догађај. По систематизацији, Интервентна јединица би требало да броји 317 полицајаца, али их има само 141, што је укупно 40 одсто попуњености. Та јединица је формирана ради брзих и ефикасних интервенција у случајевима тешких кривичних дела са елементима насиља, затим хватања криминалаца, хапшења особа с потерница, проналажења украдених моторних возила и предмета, као и контрола објеката који су интересантни због безбедности. Они се баве најтежим стварима, између осталог спроводе затворенике из затвора до суда, интервенишу при хапшењима опасних криминалаца, ангажују се кад се нарушава јавни ред и мир у тежем облику…

Како мислите да се злоупотребљава овај догађај?

Морамо да будемо свесни чињенице да што буде већа криза биће и више криминала. У том делу, полиција мора, као један од стубова државе, да да свој допринос. Политика не сме да злоупотребљава полицију. Полиција не сме да буде политичка. Нисам страначка личност, желим само да радим свој посао, а да полиција буде поштована. Нисам присталица велике хијерархије, али желим да полицајац има своје ја, да размишља својом главом, а не само да извршава наређење, не улазећи у то да ли је наређење добро или лоше. Нисам присталица тога да се полиција кажњава само ради кажњавања и да би старешине покриле недовољну контролу делатности полиције. За мене нема лошег полицајца, постоји само лош руководилац. Мислим да је најбитније да полиција буде добро опремљена и стимулисана за свој рад. Један од проблема јесте и слаба попуњеност полиције. У Београду је попуњеност 70 одсто, од тог броја, 30 до 40 одсто људи путује са стране. Нема довољно полиције у Београду, што је велики проблем.

Како решити тај проблем?

Тешко. Како да стимулишем човека који има плату од 30.000 динара. Пријављујемо полицајце који узме мито од 10 евра и на тај начин остане „криминалац” за цео живот који је нанео љагу себи и својој породици, док с друге стране имамо људе који на сумњив начин дођу до милиона евра и на слободи су, а при том их називају „угледним бизнисменима”. Буџет је ограничен. Сада је, да бисмо примили једног човека у МУП, ван постојећег броја, потребна сагласност Министарства финансија да одобри нова средства. Долазимо у озбиљан кадровски проблем јер људе са 50 година живота у шаљемо пензију. Ко ће да обучи млађе људе? Нажалост, лако се одричемо људи, а кажем имамо потешкоће с примањем нових. Морамо то на позитиван начин да решимо.

Зар се буџет МУП-а не попуњава издавањем пасоша, личних каратаи наплатом казни?

Од издавања пасоша и личних карата полиција не добија ниједан динар, а све је то у нашој надлежности и све незадовољство грађана упућено је на наш рачун. Од саобраћајних прекршаја сав новац иде у буџет Србије не МУП-а. Многа средства која ми обезбеђујемо држави се не враћају полицији адекватно.

Ипак, у јавности се стекао утисак да се МУП не бори против злоупотреба у својим редовима?

Наравно да се боримо против оних који блате службену значку. Прошле године откривена су и пријављена 574 кривична дела извршена од стране 576 полицијских службеника. У јануару и фебруару ове године поднете су пријаве против 63 полицајца због 64 кривична дела, а само од 1. марта до данас пријављено је 48 полицијских службеника због 58 кривичних дела. Полиција је гломазан систем у којем ради више од 40.000 људи. Не смемо да дозволимо да појединачни случајеви, у толикој маси људи, стварају слику о целој полицији. А сви знају колико смо открили и ухапсили организованих криминалних група које су нанеле огромну штету буџету и држави.

У великој мери је то неповерење јавности проузроковано случајем Ранка Панића који је настрадао током скупа подршке Радовану Караџићу. Сматра се да МУП ту нешто крије?

Ту се апсолутно ништа не крије и на том случају се ради. Нема разлога да се било шта крије. Поступамо по захтеву, а да не би било манипулација, случај је достављен Сектору унутрашње контроле. То је урађено да би се избегло нечије мишљење да Дирекција полиције не жели да ваљано проверава своје људе.

Какве је резултате полиција постигла прошле године у сузбијању организованог криминала?

Значајне резултате смо постигли у области организованог финансијског криминала. Подсетићу на акције откривања група као што су „Прокредит”, која је бројала 12 чланова и која је прибавила корист од више од два и по милиона евра, затим „Зрењанинска група”, која је нанела штету држави од триста педесет четири милиона динара. Прошле године смо открили и групу од 14 чланова која је уз помоћ фалсификоване документације узимала кредите од „НЛБ континентал” банке у Инђији, као и групу од 29 чланова која се бавила прањем новца. За прва три месеца смо открили групу од 20 људи која је обезбеђивала лажне војне инвалиднине, као и групу која је злоупотребљавала новац из Националног инвестиционог плана. Ухапшена је и група која је у Србији и земљама Европске уније пустила у оптицај неколико стотина хиљада фалсификованих евра, као и деветочлана група која се бавила прањем новца. Те акције ће бити настављене и интензивиране.

Ипак, чини се да је корупција најзначајнији проблем државе? Шта је урађено на том пољу?

Корупција јесте проблем који изједа Србију и против тога ћемо се још жешће борити. Прошле године су веома побољшани резултати у откривању кривичних дела са елементом корупције. Откривено је 3.318 ових кривичних дела што је, посматрајући по годинама, највише од 2000. године. То ће и даље бити један од приоритетних задатака и полиције и државе.

-----------------------------------------------------------

Тајна убиства у Књажевцу

Прексиноћ је расветљен случај убиства Радице Лукић, супруге судије Велибора Лукића из Књажевца. Можете ли да нам откријете више детаља о овом случају?

Истражују се мотиви овог злочина. Ухапшен је осумњичени за ово убиство Љубиша Тошић из Књажевца. Брзо расветљавање овог случаја је показатељ опредељења полиција да се жестоко супротстави сваком облику криминала.

Душан Телесковић