Тест односа свет – Обама

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 29. марта – Глобална сцена тренутно подсећа на припреме филма о судбини света – у коме ће носилац главне улоге бити нова „звезда”, шеф Беле куће Барак Обама, али да ни писање сценарија ни режија неће бити поверени искључиво Америци већ још непостојећем међународном тиму. Уједно личи и на фудбалски меч, где ривалске екипе теже шутирају на један гол, иако правила налажу да се циља и у другу мрежу.

Тешко је, међутим, поверовати да се брзо могу извести тако корените промене у играним представама које почивају на правилу „зна се ко коси, а ко воду носи”. Стратешким речником казано: на новом деликатном тесту су будући односи света са Америком, чији су потези дуго усмеравали друге, да би сада и њу и остале довели до највеће кризе економског, а можда и укупног интернационалног, поретка после Другог светског рата…

Усред таквих, рекло би се, судбинских искушења, нашло се места и за спектакуларне парадоксе. Спољна (као и овдашња) популарност Обаме је већа него иједног америчког председника у новијој историји, а што је у директној супротности с нараслим неповерењем у америчке смернице.

Извесно је – како данас у ударним сторијама сугеришу „Њујорк тајмс” и „Вашингтон пост” – да ће се он, на предстојећем првом председничком путовању изван америчког континента, приликом сусрета с лидерима Групе 20, НАТО и ЕУ суочити са отпорима партнера. Како класичном, досад доминантном, америчком моделу развоја, тако и актуелним вашингтонским рецептима за залечење траума изазваних превасходно разним овдашњим једностраностима, претеривањима и запостављањима промена у глобалним кретањима.

Шеф Беле куће ће настојати – истичу његови овлашћени сарадници, међу којима и заменик председниковог саветника за националну безбедност Мајкл Фроман – да на три поменута самита „слуша, али и да предводи давањем примера другима”. Овај други део мисије биће му знатно тежи – оцењује „Тајмс” – не само због негативног наслеђа које је у односима са светом оставио Џорџ Буш млађи, већ и зато што „у многим престоницама постоји уверење да САД више нису у позицији да другим земљама диктирају ни економску политику нити да шире наметну своју вољу у случајевима као што су појачавање рата у Авганистану уз извлачење (постепено) из Ирака (где су инвазијом пре шест година навукле на себе гнев или бар подозрење светске већине).

Кад се следеће недеље у Лондону сретне с представницима Групе 20 (развијених и земаља у развоју), Обама ће се суочити, додаје се, и с „филозофском поделом”. Не само о економским, већ и о безбедносним (рат, антитероризам, неширење оружја за масовно уништавање) и дипломатским (усаглашавање приступа) питањима.

Тешко ће, наставља се, издејствовати сагласност и традиционалних савезника. Европљани, прецизира се, нису вољни да следе Американце у њиховом астрономском издвајању за стабилизациони програм, јер већ имају „јаку мрежу социјалне сигурности” и „више страхују од инфлације”. Такође, више би волели да се тражи пут изласка са авганистанског фронта, док се одавде на њега шаљу војна појачања, уз повећане издатке…

Обамин тим поручује да „неће никоме наметати да се одмах определи” већ да ће се трудити да се успостави „нови модел међународне сарадње”. Али, примећује харвардски професор Кенет Рогоф, амерички „бренд” је „оштећен садашњом кризом и свет не би да слуша вашингтонске савете за вођење привредне политике”. На делу је „темељно преиспитивање америчког пута као модела за остале” – констатује и Есвар Прасад, бивши функционер Међународног монетарног фонда (ММФ). Организације чије престројавање, с повећаним учешћем у њеном одлучивању, траже растуће силе – као што су Кина, Русија, Индија, Бразил – наводи „Пост”.

Постоје и назнаке могућне сагласности. Сви се начелно слажу да је неопходна реформа глобалног финансијског система. Уз већу државну регулацију високоризичних („хеџ”) аранжмана и за „координисани надзор глобалног финансијског сектора”.

Како би се бар те почетне акције извеле, још није извесно. Као основна загонетка се намеће: да ли ће се тражити заједнички излаз из кризе или ће се ка спасавању ићи појединачно, регионално?

Засад изгледају најизвеснија – експериментисања. Међу њима и – први већи тест односа света са Обамом, као предигра за преуређивање укупних односа Америке с другима, као и свих унутар обе те стране.