Брисање из историје

Атлетски и олимпијски годишњаци и статистике објављивани после 1. септембра 2000. године више не важе. У новима више неће бити имена Мерион Џонс. Као да није постојала, трчала и побеђивала. Ипак, овде није реч о фалсификовању историје, као што је то случај после многих политичких преврата, већ о казни коју је најбољој америчкој атлетичарки у последњој деценији изрекла Међународна асоцијација атлетских федерација (ИААФ).
Уствари Џонсова више нема право на ту титулу. Због допинга остала је без сијасет медаља, победа и сјајних резултата на америчким и међународним такмичењима, тачније поништен ја сваки њен резултат од 1. септембра 2000. у свим тркама на 100, 200 и 400 м, у штафети 4 х 100 и 4 х 400 метара и њен сваки скок удаљ.

Савет ИААФ је одлучио да двогодишња забрана такмичења за Мерион Џонс почне да тече од 8. октобра ове године, али јасно је то крај једне контроверзне каријере проведене у знаку великих успеха и под сенком допинга.

Многи су се изненадили што Џонсова није кажњена доживотном забраном бављења атлетиком, али иако се још од 2000. године налазила у многим допинг скандалима, било да је била директно оптужена или осумњичена, било да су њени животни пратиоци (Си Џеј Хантер и Тим Монтгомери) осуђени због коришћења допинга, она ни на једном тесту није била позитивна. Али, живот под великим притиском ни Мерион Џонс није могла да издржи вечито. Сломила се...

Недавно пред судом признала је да је 2003. године лагала федералне инспекторе тврдећи да никада није користила допинг и ту није стала.. Као и многи други пре ње (на пример Канађанином Бен Џонсон) признала и оно што није тражено од ње. Признала је да је од 1. септембра 2000. године почела да користи "чист", односно синтетички стероид ТХГ чије постојање до 2003. није било познато и који се због тога није могао да детектује на анти-допинг анализама.

Мерион Џонс, названа "америчком драгом" пошто је у Сиднеју 2000. постала прва атлетичарка која је на једним Играма освојила пет медаља (то није пошло за руком ни ниједном атлетичару), већ је вратила Олимпијском комитету САД незаслужено освојене златне олимпијске медаље из Сиднеја 2000. године на 100, 200 и 4 х 400 метара и бронзане у скоку удаљ и у штафети 4 х 100 метара, а то ће због ње морати да учине и америчке атлетичарке које су заједно са њом трчале у штафетама.

Џонсова се брише из олимпијске историје, а МОК ће морати да озваничи накнадну прерасподелу медаља, међутим то је само део проблема са којим ће се суочити атлетски статистичари.

Пласмани на свим такмичењима на којима је учествовала Џонсова, као и светске ранг-листе и листе рекорда у последњих шест година морају да се мењају, а Џонсова ће, на пример, морати да врати и трофеје освојене на светским првенствима, светским куповима, финалима гран-прија, а као највећи проблем за 32-годишњу Американку могла би да представља одлука ИААФ да она мора да врати и све новчане награде освојене на великим такмичењима у организацији ИААФ.

Прва рачуница показује да Џонсова дугује ИААФ, односно другим атлетичаркама које су остале без награде или добили мању суму новца зато што је она побеђивала уз помоћ допинга, око 700.000 долара.

То ће за бившу шампионку, која је још 2003. године, када је први пут повезана са истрагом која се водила против лабораторије "БАЛКО", остала без уносних спонзорских уговора, велики проблем. Иако није званично прогласила банкрот пре пар ме4сеци признала је да нема средстава за живот.