Шалтери смањују конкурентност

Шалтер и фиока представљају, упрошћено гледано, највећу препреку за брзо отварање предузећа и издавање разноразних дозвола за пословање. Дуге и сложене правне процедуре, неусаглашеност прописа, као и недовољно заокружени правни систем у великој мери утичу и на ниску конкурентност српске привреде.

Тај проблем може бити решен, између осталог, поједностављењем издавања дозвола и докумената, али и смањењем трошкова администрације, закључено је на јучерашњој конференцији „Јачање конкурентности привреде кроз регулаторну реформу”.

Стварањем правног система и упрошћавањем административних процедура компаније и грађани Крушевца, Врања и Зрењанина могли би годишње да уштеде 1,5 милиона долара и 1,7 милиона дана које би провели чекајући испред шалтера. То је процена Ђованија Данијелеа, сталног представника Међународне финансијске корпорације која је чланица групације Светске банке.

– У време светске финансијске кризе веома је важно смањити трошкове пословања и привући што више страних инвестиција. То ће, међутим, бити прилично тешко у овом периоду када је међународна конкуренција све оштрија – оценио је Данијеле.

Још мрачније прогнозе долазе од Светске банке. Сајмон Греј, шеф београдске канцеларије наведене институције, упозорио је да ће Србија бити принуђена да се бори за сваког инвеститора, што значи да ће српска привреда морати да постане конкурентнија. Он је нагласио и да ће кредит од три милијарде евра, који је Влада Србије узела од Међународног монетарног фонда, бити довољан само да наша земља преживи ову и следећу годину, али не и да покрије дефицит текућег рачуна.

– Влада је у многим случајевима успешно одговорила на кризу, али није у довољној мери заштитила најсиромашније грађане. Ако се економски раст смањи за само један одсто, број сиромашних биће дуплиран, а у Србији је од почетка година индустријска производња опала за чак 17 одсто. Забрињавајуће је и што ваша земља већ годинама троши више него што производи – упозорио је Греј, додајући и да је у протеклом периоду повећан ризик пословања, што је довело и до смањења директних страних инвестиција и пада конкурентности српских производа.

За овакво стање, према мишљењу Игора Бркановића, помоћника министра економије и регионалног развоја, Србија је сама одговорна.

– Не можемо да кривимо светску економску кризу што се налазимо на 85. месту глобалног индекса конкурентности. Тај положај морамо сами да поправимо и да будемо макар испред земаља у окружењу, попут Црне Горе и Хрватске – нагласио је Бркановић и најавио поједностављивање процедуре издавања дозвола и уједначавање правила пословања.

Док се то не догоди, мала и средња предузећа биће највеће жртве сложене бирократске процедуре јер, према Бркановићевој процени, ако примена прописа велику фирму кошта један евро, за мало предузеће трошкови су десет пута већи.