Влада није издржала притисак јавности

Међународном монетарном фонду сасвим је свеједно одакле ће наша влада „ископати” 100 милијарди динара за покривање буџетског дефицита за ову годину – да ли драстичним смањивањем сопствених трошкова или већим порезима. Битно је оно што остане „испод црте”, каже за наш лист саветник премијера Мирка Цветковића проф. др Јуриј Бајец, који је, такође, чуо да је влада одустала од првобитне намере да са шест одсто опорезује све плате и пензије веће од 12.000 динара.

На питање због чега је влада одустала од ове идеје, Бајец каже да му прави разлози нису познати, јер о томе ни са ким из кабинета није разговарао, али, како му се чини, влада није издржала велики притисак јавности. У крајњој линији, истиче, можда је и боље не инатити се и пошто-пото инсистирати на првобитном предлогу. Корисније је потражити неко ефектније, али подједнако ефикасно решење. Наћи неко мање зло, јер добрих решења у овако кратко време – нема.

За проф. др Миладина Ковачевића, сарадника билтена „Макроекономске анализе и трендови”, влада је морала да повуче предлог о опорезивању плата и пензија бар из три-четири разлога. Први се односи на социјални аспект тог пореза – погодиће и најсиромашније, а не само боље стојеће слојеве друштва, повећати трошкове рада послодаваца и смањити ионако малаксалу потрошњу. И као четврти, али ништа мање јак разлог, за Ковачевића је „невиђена јавна харанга на државу и њену администрацију”.

– Као да би отпуштањем свих 25.000 запослених у државној управи решили све проблеме ове земље. За њено годишње издржавање не иде више од једномесечне апанаже из буџета у пензиони фонд (око 31 милијарда динара). Нико не тврди да у тој државној администрацији нема, можда, 1.500 до 2.000 људи вишка, али тврдим да има најмање толико и мањка запослених, јер многи квалитетни стручњаци неће да раде за мале паре код државе – упозорава Ковачевић, замерајући појединим медијима да јевтиним политикантством утичу на ставове јавног мњења.

Где наћи паре ако се одустане од пореза на плате и пензије?

По Бајецу, влада мора још једном добро да „загребе по свом лонцу” не би ли пронашла још коју милијарду динара, али маневарски простор јој није баш широк. Вероватно се мора посегнути за скромнијим повећањем пореза на додату вредност и то горње стопе – са 18 на 20 одсто, а да се доња од осам не дира. Или ће можда и доња отићи на девет или десет одсто. То ће тек накнадне рачунице показати, ако се влада на тај корак одлучи.

И по оцени Ковачевића, влади не преостаје много времена, као ни избора у тражењу нових и издашних решења. Ако још осетније не смањи своје трошкове, мораће да повећа ПДВ и да порезом на плате оптерети јавни сектор, осим здравства и школства. Само у та два сектора ради око 262.000 од око 550.000 запослених у државним службама и јавним предузећима. Може ли половина опорезоване јавне потрошње да намакне недостајућих 20 до 30 милијарди динара? Вероватно не, сматра Ковачевић, па ће се прибећи неким проинфлаторним мерама, као што је повећање ПДВ-а.

И по Ковачевићу, у накнадним консултацијама ММФ неће правити било какав проблем око тога где ће и од кога влада прибавити 20 до 30 милијарди динара, уз оних 70 до 80, колико је обећала да ће сама уштедети.