Алхемија уштеде

Чак и да премијер Мирко Цветковић зна алхемичарску формулу, тешко да би у једначини са небројано непознатих, која му ових дана задаје муке, као коначни резултат успео да добије суму од 30 милијарди динара уштеде. Судећи према коментарима оних који су пре Цветковића учествовали у извршној власти, премијер ће, после одустајања од идеје о увођењу солидарног пореза на плате и пензије, морати да се постави као шкртица, јер је реч о великим парама које ће морати да ушпара како зна и уме.

Према речима Мирољуба Лабуса, бившег потпредседника владе, то је посао који не може да се заврши преко ноћи, већ је за такву уштеду првенствено потребно доношење стратегије развоја администрације.

– Рез треба да се направи на свим нивоима и за примену такве стратегије морао би да постоји широки консензус, јер је и смањивање државне администрације политички и социјално осетљиво и тешко питање. Тачно је да је у последњих неколико година број запослених у државној служби неоправдано растао, али и људима које отпуштате из администрације морате понудити одређену компензацију, социјални програм… – каже Лабус.

Признаје да га је прилично изненадила одлука владе да одустане од увођења солидарног пореза и тиме прекрши тек постигнути договор са ММФ-ом.

– То показује да држава баш и не зна шта јој је чинити. У очима ММФ-а то сигурно не улива поверење. Кад је реч о смањењу администрације јасно је да је мања држава увек боља и ефикаснија, само представници наших власти морају бити свесни да тај посао не може да се заврши преко ноћи – истиче наш саговорник.

Он подсећа да се држава у последњих неколико година појављивала као велики инвеститор. Питање је да ли она тиме треба са се бави у толикој мери, сумњичав је Лабус.

– Огроман део средства из буџета издвајао се за државне инвестиције а да од тога нисмо видели неке велике вајде, осим што је власт тако скупљала политичке поене. Такво понашање, једноставно, боде очи грађанима. Мислим да ту има доста простора за уштеде. Такође, трошкови могу да се смање и у јавним предузећима, али и тако што ће се можда и неке државне субвенције укинути – предлагао је Лабус.

Зоран Живковић, бивши председник владе, на питање шта би радио да којим случајем сада седи у фотељи Мирка Цветковића, одговара да би тражио најмање лоше решење.

– Криза се увелико захуктала и потпуно је јасно да је за добре одлуке касно. У последњих неколико месеци чули смо различите предлоге о томе како да се изборимо са финансијским недаћама. Почевши од тога да се то нас не тиче, јер та невоља неће ни стићи у Србију, преко процене да је светска криза наша шанса, па све до нерадног петка, субвенција и солидарног пореза. Такође смо били и сведоци да су се те идеје врло брзо изјаловиле, што показује да не постоји јасно дефинисана антикризна политика – критичан је Живковић који предлаже формирање Кризног штаба, јер народ мора да зна на којим вратима може да затражи помоћ.

Кад би у овој ситуацији морао да направи рез, он би, каже, уштедео тако што би узео од најбогатијих.

– Разрезивање пореза свима није решење. Такође није ни добра опција и најбогатијима наметнути велике порезе јер то може да делује дестимулативно. Мора да се направи граница до које је увођење додатног намета крупним капиталистима и у њиховом интересу. Ту лежи највећи потенцијал за уштеду. А са друге стране и најбогатијима је у интересу да тржиште неометано функционише. Најспособнији морају да поднесу највише жртве – казао је Живковић.

Он истиче да се не би либио да направи драматичан рез државне управе ма како болно то било, јер, како каже, у политици нема добрих и популарних одлука.

Потпуно неоправдано позиција државног службеника је у последњих неколико година постала посао из снова и место где су људи највише желели да нађу ухлебљење, додаје Живковић. Без икаквог резона и реалне потребе, објашњава, бирократија је добила велике привилегије. Сада је, додаје, дошао ред на њих да ту лагодност плате и држава мора да направи прецизан план колико јој је агенција, министарстава, саветника потребно. Према Живковићевој калкулацији, све преко 18 ресора је нерационално и неоправдано.