Са отопљењем стиже и стрес

На малаксалост, болове у зглобовима и поспаност јуче се лекарима у домовима здравља пожалио велики број Београђана, а усијали су се и телефони Градског завода за хитну медицинску помоћ. Нагла промена температуре, атмосферског притискаи влажности ваздуханегативно се одразила и на хроничне болеснике, а др Невенка Димитријевић, специјалиста опште медицине Дома здравља „Вождовац”, наглашава да су највише проблема имали кардиоваскуларни пацијенти и оболели од реуматских болести.

– Много људи се јављало и због проблема са инфекцијама дисајних органа, али и оних који су имали тегобе због сувог кашља – рекла је др Димитријевић.

Нагле промене времена представљају неку врсту стреса за организам, јер, како објашњавају стручњаци, грађани још нису припремљени за овако топло време. Смењивање топлог и хладног „таласа” највише смета метеоропатама, код којих се јавља главобоља, слабија концентрација, раздражљивост и несаница, а негативно утиче и на оне пацијенте који имају проблема са крвним судовима, нервним системом и зглобовима. Неким људима није пријало ни померање сата унапред, зарад летњег рачунања времена, па су лекарима објашњавали да се лоше осећају због мање сна.

Др Нада Мацура, пи-ар Градског завода за хитну медицинску помоћ, каже да су екипе медицинара јуче до 16 сати интервенисале 77 пута, а да је 31 позив у помоћ стигао са јавних места. Она је апеловала на хроничне болеснике да због тегоба као што је малаксалост, дијареја, повраћање, ишијас, не позивају број 94 који је увек на располагању онима којима је живот угрожен, већ бројеве телефона 3615-008 и 3614-350 где увек могу да добију савете лекара.

– Наше екипе су интервенисале много пута и због колапса грађана, јер је некима позлило на улици и накратко су изгубили свест. Са тим проблемима нису се јављали само старији, већ и млађи људи, који су склони анемији, држе дијете, или су исцрпљени због дугочасовног учења. Високу температуру за ово доба године од 24 степена већина људи је дочекала неприпремљено, многи су неодговарајуће обучени изашли на улицу. Неки су били неактивни целе зиме, а кренули су у трочасовне шетње, уместо да у почетку ходају по пола сата, док се организам не навикне, па им је због тога после било лоше – додала је др Мацура.

Наша саговорница наглашава да се крвни судови код кардиоваскуларних болесника и старијих особа тешко прилагођавају променама времена, па да је због тога важно да они редовно узимају прописану терапију и контролишу притисак. Важно је и да се не борави у задимљеним и загушљивим просторијама, да се уносишто више течности и хране богате витаминима која не оптерећује организам.Лекари препоручују конзумирање свежег воћа и поврћа, избегавање стресних ситуација и свакодневно бављење физичком активношћу.

А како побећи од стреса? То је већ друга прича.

Д. Давидов-Кесар