Корак према белој шенгенској листи

Основни циљ будућег закона о заштити података о личности јесте боље остваривање права на приватност појединаца у складу са европским стандардима. Сем што ће увести више реда у сферу прикупљања и обраде личних  података, овакав пропис истовремено је услов и корак ближе ка безвизном режиму, односно белој шенгенској листи па би га требало што пре усвојити. На ове моменте указао је јуче Душан Петровић, министар правде, на скупу на коме је представљен нацрт будућег закона који је припремила радна група Министарства правде уз помоћ домаћих и страних експерата. Податак о личности је свака информација која се односи на појединца без обзира на то да ли је забележена на траци, папиру или неком другом облику и будуће прикупљање, обрада и поступање са таквим подацима било би утаначено овим законом. Лице на које се подаци односе имало би право да буде упознато шта се са таквим информацијама дешава током свих фаза, почев од тога ко их и зашто прикупља па до даље обраде и складиштења.

Есмералда Хернандез Арагон, из делегације Европске комисије у Србији, нагласила је да је, сем усвајања, важна и примена оваквог закона коју би надзирао независтан орган, повереник за ту област. Како у пракси често долази до "судара" између права јавности да зна, права на приватност и сфере тајни, овај, као и закон о класификацији тајних података, требало би да отклоне недоумице, подсетио је Родољуб Шабић, повереник за јавне информације. 

"За разлику од света где постоји већ четврта генерација прописа о заштити података о личности, ми смо тек на почетку", рекао је др Владимир Водинелић, члан радне групе. Нацрт можда није идеалан, али основна вредност јесте да грађанин више неће бити објекат о коме разни органи и институције прикупљају податке, већ субјекат без чијег пристанка такве информације не могу да се обрађују, сем у законом прописаним случајевима.