Фатални уступци лошим газдама

Панчево – Од значајних панчевачких фирми које још чекају да буду приватизоване, на списку су само још „Петрохемија“ и „Утвина“ фабрика авиона. Хоће ли њихова продаја, када за то дође време, бар мало побољшати суморну слику онога што се са овдашњом индустријом догађало последњих осам година?

У Панчеву још увек имају обичај да кажу како је овдашња привреда са гигантима какви су били Рафинерија, „Петрохемија”, „Азотара”, „Утва”, Индустрија равног стакла, Фабрика сијалица „Тесла“ и још неколико мањих али успешних фирми некада имала виши бруто производ од привреде Црне Горе.

Фрања Орешковић, секретар Градског већа самосталних синдиката чију чланску књижицу има скоро половина запослених Панчеваца, педантно већ годинама води евиденцију о стању у свим овдашњим колективима. Поред већине од четрдесетак до сада приватизованих предузећа на подручју града Панчева стоји одредница „лоше“ и „катастрофално“. Уз имена само пет фирми забележено је да после приватизације послују добро и да су радници у њима задовољни. Тих пет предузећа запошљава тек 294 радника. Приватизација је поништена у седам фирми, у којима је шест пута више запослених.

– Камо среће да је Агенција раскинула више купопродајних уговора, било би мање штете и за државу и за раднике. Иако су синдикати упозоравали да стање у многим фирмама није добро и да нови власници не испуњавају преузете обавезе, а то је потврдила и контрола коју је спровела Агенција за приватизацију, газдама је давано 90 дана да се поправе, па још 30, неретко и још месец приде. Најбољи пример је Хотелско предузеће „Слобода“: Иако је власник Живко Узелац продавао локале, нередовно исплаћивао раднике, а каснио је и са исплатом рата по слову уговора, остављено му је шест месеци да то приспело дуговање измири. Да Агенција није правила такве уступке Узелцу, штета би била мања и можда би се могла поправити. Такође, купцу Гумарске индустрије Панчево неколико пута је продужаван рок за консолидацију стања, а радници годину дана нису примали плате. Слично се догодило и са некада веома успешном панчевачком „Млекаром”, а ни запослени у „Азотари” нису прошли боље – каже за наш лист Фрања Орешковић.

(/slika2)Према мишљењу нашег саговорника, захваљујући пракси да се газдама даје додатна шанса, неколико фирми је отишло у стечај. Тако се дошло у ситуацију да приватизоване фирме данас имају упола мање запослених него пре власничке трансформације и да сада неупоредиво лошије послују.

У панчевачком Самосталном синдикату сматрају да су предузећа продата људима који нису ни били заинтересовани да их унапређују. Купили су их да би однели шта се може, користили њихове рачуне за „прање пара“, или куповали предузеће због атрактивног земљишта, а не производње.

Управо док смо разговарали са Орешковићем, стигао му је позив из панчевачког „Војводинапута“, који је купио аустријски „Штрабаг“. Нови власници су саставили списак прекобројних радника, па је из „Војводинапута“ због тога затражена помоћ Градског синдиката.