Обамина премијера у Европи и деби на глобалној сцени

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 31. марта – Данашњи први прелет, у својству шефа Беле куће, Барака Обаме преко Атлантика личи на специфично, национално и интернационално – покретно ванредно стање. Његов премијерни председнички наступ у Европи и на глобалној сцени, самиту Г-20 у Лондону, прати рекордна, рекло би се, политичка, медијска и безбедносна пажња. И то: у широком распону – од нада да ће његов нови приступ побољшати везе између Америке и света, до стрепњи да ни предвиђени скупови лидера неће успети да скицирају уверљив курс за излазак из општих економских потреса, посејаних одавде.

На предвиђању резултата утакмице између нараслих оптимизама и опстајућих песимизама, могао би да се згрне и изгуби велики капитал, можда још већи од оног који је „испарио” у садашњој финансијској кризи, проистеклој из олаких давања не само новчаних него и политичких кредибилитета. Свесна свакојаких ризика, и посебне одговорности пред собом и другима, Америка је са Обамом на турнеју послала изузетно јак тим, такорећи „армију” специјалиста – и за жељене и нежељене варијанте.

За почетак, атрактивнији публицитет добија предохрана – друге могућности. Према доступним наговештајима, уз претежно ослањање на британске изворе, у пратњи председника САД званично је око 500 људи, од којих су 200 агенти Тајне службе. Безбедност око њега је изразито појачана још кад је постао први црнац са озбиљним изгледима да допре до чела Беле куће, а сада она делује, чини се, спектакуларно.

Укратко: уз Обаму су у прекоокеанској мисији – на коју је из базе Ендруз јутрос кренуо председничким авионом (са 75 места) који може да се у ваздуху напаја горивом – дипломати, функционери који носе шифру за нуклеарно деловање, кувари, медицински састав с резервама његове крвне групе АБ, док му шеф персонала носи, помиње се, и „никорете” за одвикавање од пушења… У осталим транспортерима биће и хеликоптери од којих га један са аеродрома превози (а други прате) до резиденције у Лондону, а међу више од 30 возила и најновији председнички ауто, звани „звер”, с најсавременијим безбедносним уређајима урачунатим у његову цену од 300.000 долара. У близини британских обала налазиће се и носач авиона „Теодор Рузвелт” са око 90 ратних летелица…

Пробрани састав, наравно многоструко мањи, биће на располагању и „првој дами” Мишел Обама, ка којој су такође упрте очи радозналаца па и камере „папараца”, извештава се. Као „историјски интригантни детаљ” наводи се околност да ће се она као потомак робова срести, заједно с мужем, пред британском краљицом Елизабетом Другом.

Обама у Европи већ ужива славу „државничке звезде”, човека који је променио повест Америке (као први председник из редова расне мањине), али му програм за излазак из глобалне кризе знатно заостаје за личном популарношћу. Лидери Старог континента не виде, наиме, разлоге да се поистовете са огромним, билионским, улагањима америчке администрације у стабилизацију локалног стања, јер су њихови системи већ много уложили у „државу благостања”, која је у Вашингтону често критикована као „неприхватљив” левичарски, па и социјалистички концепт. Да би се сада (почев од донедавно владајућег републиканца Џорџа Буша, чија је стратегија довела до шкрипца) и овде повећавао државни интервенционизам, као „привремена мера” за спасавање „светиње слободног тржишта”...

Наговештава се, уједно, да ће се Обама у Лондону први пут, у свом десетонедељном председничком стажу, суочити с прилично масовним демонстрацијама. Оне, претпоставља се, неће оспоравати наде које се у њега још полажу, него ће бити упућене као захтев да се побољша однос јачих (међу којима је Америка предводник) према слабијима.

Амерички председник ће, најављено је, пледирати да се повећа међународна слога за излазак из кризе, а потом на сусретима с лидерима НАТО-а (у Француској и Немачкој) и ЕУ (у Чешкој) и да се ојача стратешко савезништво. Наговештено је и да ће „слушати друге како би повратио водећу улогу САД”. Први део тих очекивања је сасвим известан, док је други обавијен неизвесностима.

Јер, свет се променио брже него што је то Америка прихватила. Сасвим извесно – бар до њене кризе и изборног преокрета у коме је победник добијен на основу обећања да се „више не може на погрешном Бушовом путу”.

Шта нам свима следи не зависи, међутим, само од иницијатива шефа Беле куће, а свакако не у мери у којој је зависило донедавно. То буди наде, процењују познаваоци, да ствари могу да крену набоље, чак и ако претходно буде горе него што јесте.

Слично наглашава и Обама. Као шансу, чија реализација зависи од тимског рада, кога засад нема. Јер, уз остало, још нема сагласности у решавању енигме: како да се дође до победе – кад сви губе – док нико не пристаје да буде поражена страна…