Рупел: Косово је у СФРЈ било 80 одсто република

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 27. новембра – "Србија би хтела поново да се уједини са Косовом, што је могуће искључиво у контексту ЕУ", објаснио је у интервјуу за немачки лист "Франкфуртер алгемајне цајтунг" (ФАЦ) словеначки министар спољних послова Димитриј Рупел суштину спора између Београда и Приштине. Рупел је уочи словеначког преузимања председавања Европској унији ову тврдњу поткрепио ставом да је 1999. Србија под Милошевићем "изазвала раздвајање Србије и Косова", па Београд сноси кривицу што јужна српска покрајина де факто више није под његовом ингеренцијом.

Још је у југословенско време, тврди Рупел, "Косово као провинција имало 80 одсто права републике, па сада преговарамо само о осталих 20 одсто, где је Ахтисаријев план веома близу да да решење". Тако словеначки министар у име прижељкиваног отцепљења Косова и Метохије од Србије лансира нову тезу којом би да пресуду Бадинтерове арбитраже, која се односила искључиво на републике (не и на "провинције") – а којом су остале републике некадашње СФРЈ 1992. постале међународно признате државе – прошири и на српску покрајину Космет.

Уз очекивање да ће "косовски лидери послушати ЕУ", што значи да ће сачекати са једностраним проглашењем независности Косова, које, по речима словеначког министра – "не долази у обзир" – Рупел развија тезу из које произлази да "једнострано проглашење" независности "не долази у обзир", не због кршења међународног права, на пример, већ због престижа. Јер питање Косова, према Рупелу, "није толико ни америчка, ни руска, већ европска ствар", а зато ће Брисел, уверен је Рупел, о том питању "деловати усклађено". "Не смемо да дозволимо да одлуку (о независном Косову) донесе неко изван Европе", каже он, и стога очекује да ће САД своје акције усклађивати "највероватније са ЕУ", али није сигуран "у којој мери ће то бити могуће и са Русијом".

Рупел наглашава да је "куцнуо час за решавање питања Косова", иако Словенији, која 1. јануара преузима вођење ЕУ, "не би сметало да тај воз оде мимо нас", мада решење не сме бити "дуже одлагано".

Овај заокрет односно напрасна декларативна жеља словеначких званичника да Словенија не буде држава чије ће председавање Унији бити крунисано проглашењем државе Косово, чиме би био "финализиран распад СФРЈ", последица је незадовољства словеначких привредника који имају велике инвестиције у региону, па страхују да бизнис не страда првенствено у Србији и Републици Српској уколико Словенија и даље отворено протежира Приштину, онако како су независност Косова подржавале све владе у Љубљани током последњих 16 година. У то име Рупел у обраћању немачкој публици додаје да "разуме српску ситуацију", као и да ЕУ "не жели да актуелна влада (у Београду) буде замењена", већ да настави с радом јер то "даје наду европској перспективи (Србије)".