Зграда тоне два милиметра недељно

Станаре зграде у Улици Милана Танкосића 7 на Палилули ноћу узнемиравају необични звуци. Свако јутро, када отворе очи, дочека их за нијансу већа пукотина на плафону стана и нова „низбрдица” под тепихом. Крцкање које чују допире из зидова, носећих и преградних, а врата у мало ком стану могу да се затворе од када су се искривили рагастои. Последњих годину и по дана, њихова петоспратница све је дубље у земљи. Од октобра 2007, када је почела да тоне, до августа 2008, када су стручњаци геодетске агенције „Координата” последњи пут извршили мерења, укопала се 17 центиметара. Градска грађевинска инспекција установила је, минулог петка, да је зграда небезбедна за становање и да ће ускоро морати да буде евакуисана.

Станари не знају шта да раде, нити куда да иду ако дође до исељавања. Слободан Миленковић решен је да уколико ноћ не буде могао да проведе у свом кревету, убудуће спава на трамвајским шинама.

– Све је пошло низбрдо, буквално и симболично, од када су у октобру 2007. радници поправљали асфалт у нашој улици. Комаде старог, замењеног асфалта побацали су по завршетку у шахт испред зграде и запушили кишну канализацију. Онда смо 20. октобра открили да су нам подруми пола метра у води. Поверовали смо да је пукла нека цев и звали „Градско стамбено” да испумпа воду. Два сата потом, плоче у темељу су попуцале и подигле се, а цела зграда је пропала неколико центиметара у земљу. Од тада до данас, сваке недеље тоне по два милиметра – прича станар Милутин Милутиновић.

Одмах су потражили помоћ. Софија Ковачевић, председница скупштине станара, писала је „Градском стамбеном” које је ангажовало тим геодета да измери померање. Јавно предузеће за уређење стамбених објеката изашло је у сусрет житељима у Милана Танкосића 7 и са 600.000 динара финансирало израду пројекта санације зграде. Априла 2008. Душан Најдановић и Ђорђе Вуксановић, стручњаци са Грађевинског факултета, понудили су решење. Али, годину дана од тада нико од надлежних није нашао за сходно да издвоји 3.800.000 динара за поправку.

– С обзиром на озбиљност проблема, сума је „смешна”, али ми тај новац ипак немамо. У јулу 2008. тражили смо од општине Палилула да издвоји средства, али они су рекли да нису надлежни. Писали смо и градском Секретаријату за комуналне и стамбене послове да учествује у финансирању поправке, ни од њих нисмо добили конкретан одговор. Пре месец и по дана обратила сам се градској грађевинској инспекцији, а 27. фебруара и Душанки Гаћеши, грађанском браниоцу. У међувремену је „Градско стамбено” проследило захтев секретаријату, а ми позвали заменика градоначелника који нам је рекао да предмет поново донесемо у писарницу и да ће бити размотрен. Инспекција је дошла прошлог петка и најавила да ће дати налог за евакуацију зграде. То је све што знамо – наводи Ковачевићева и додаје да је последњих седмица са зграде почела да отпада и фасада, као и да се све више осећају потреси „Беовоза” који пролази 25 метара испод њихове улице.

У општини Палилула кажу да санација свих објеката већих од 800 квадрата спада у надлежност града.

– Знамо за тај проблем већ годину и по дана, али у питању је превише новца за општински буџет. Решење ни законски није у нашем домену – рекао је Ненад Ђурђевић, представник за медије општине Палилула.

Из Секретаријата за комунална и стамбена питања предлажу да грађани из Милана Танкосића покрену тужбу против наводног кривца – предузећа „Београд пут” и на тај начин надокнаде штету.

– Ми нити знамо ко су били ти радници што су у јесен 2007. поправљали улицу, нити можемо да докажемо њихову директну кривицу. Не знамо ни да ли су они уопште радили за „Београд пут”. Зашто би уосталом морали да знамо ко, где и кад поправља саобраћајнице. Све и да их тужимо, тај процес може да потраје годинама, до тада ћемо увелико бити без крова над главом, ако не затрпани у рушевинама – каже Ковачевићева.