Тајна брака у бројевима

МАТЕМАТИКА
Своди ли се сав живот на бројеве, као што су веровали и проповедали питагорејци („Све ствари су бројеви” – Питагора)?

Уколико вас занима (а кога не занима?) хоће ли се ваша веза очувати или не, можете то сазнати одмах, захваљујући математичкој формули која увелико погађа крајњи исход брака или романсе. Другим речима, парови који се питају да ли ће постојећа љубав потрајати, на основу прорачуна дознаће јесу ли једно за друго. 

Пре пет година Џејмс Мари, математичар са Оксфорда, обелоданио је да израчунавање боље од хормонских струјања предсказује будуће разводе. На узорку од 700 венчаних то је предвидео с тачношћу од 94 одсто! Немојте се изненадити када вам откријемо да је цео посао утемељен на петнаестоминутном разговору с једном и другом особом. Своје налазе предочио је недавно на састанку Краљевског друштва у Лондону, чији је члан.

Супруга и супруг су седели једно насупрот другом и ћаскали на разне теме, као што су секс, новац, родбина... Чаврљање је снимано на видео-траци, а истраживачи су жени и мушкарцу додељивали позитивне и негативне бодове – у распону од минус четири до плус четири. Парови који су испољили саосећање, смисао за шалу срећу завредили су највише, а они који су показали презир и одбојност зарадили су најмање.

Занимљиво је да је презирање другог људског бића оцењено најстроже, строже од гађења, туге или љутње.

Резултати су увршћени у математичке обрасце (модел) и исцртани у виду графикона. Тачка у којој су се две линије сусреле – с повољним и с неповољним проценама – дочаравала је изгледе брака на успех или пропаст. Стање је проверавано једном или два пута годишње у раздобљу од 12 година.

Задивљујуће је да се расправа, понекад бурна и осећајна, може лако и корисно сажети у једноставан математички израз односа неког пара, објашњава Џејмс Мари. Поглед на линије које се извијају на дијаграму упућеном оку сместа разоткрива да ли ће се муж и жена развести: уколико су стално нерасположени, сигурно ће се раздвојити. 

На основу дотичног истраживања парови се разврставају у пет група: две су постојане, две су непостојане и једна је нешто између. У првој су људи који се међусобно уважавају – мирни, блиски и спремни да једно друго подупиру и да остану у пријатељској спрези. (Најдуже трају, у ствари, везе са старомодним схватањем породичне заједнице.) Другој припадају појединци који вешто избегавају свађу и сукоб или увек добронамерно одговарају на жеље супротног пола.

Између су занесени и страствени супружници који се истим жаром и воле и свађају, због чега су обоје (не)срећни, и то је својеврстан спој стабилног и нестабилног пара. 

Условно назван непријатељски пар јесте онај када једно не жели да разговара, а друго то прихвата, каквагод невоља да је искрсла. Тишина, и ништа више. И последњи се описује као непријатељско-неразуман, јер је један супружник ватрен и свадљив, а други не показује жељу (и намеру) да се расправи повод за спор.

Џејмс Мари смело каже да би предвиђање било стопостотно тачно, али је постотак поузданости умањила претпоставка да ће поједини несрећни парови остати заједно, а они су се развели. Ниједно претходно проучавање, међутим, ни издалека није нудило оволику поузданост.

Да ли је то, уједно, једноставна одгонетка загонетке: зашто су неки бракови толико дуговечни?