Омамљен и опљачкан на "колодвору"

Зрењанин– Избеглица из Книна Милан Лунић је читав радни век провео на железници, али ни на једном путовању није прошао као када се недавно из завичаја враћао у Зрењанин. Одлазио је Милан, бивши кондуктер на железници, и раније у родни Книн, по пензију. Тако је било и при овом последњем одласку, који ће дуго памтити. У повратку, на загребачкој железничкој станици чекао је преседање на брзи воз Љубљана – Београд – Скопље – Солун. Милан нам прича како се сећа да је спикерка објавила да "влак стиже на вријеме", дакле, у поноћ.

– У неко доба, на клупу на којој сам седео, испред првог перона, приђе мени непознат човек и започесмо причу. Реч по реч, знам ли ја оног, зна ли он оног, а сви радили на железници, испаде да имамо много заједничких познаника. Желео је да ме части пићем, пристао сам само на кафу. Попио сам ту кафу и више се ничега не сећам до момента када су ме медицинске сестре поливале водом у винковачкој болници – казује нам Милан Лунић, 76-годишњи кондуктер у пензији.

Када је касније реконструисао вишечасовну  "белу мрљу" у памћењу, сазнао је да га је особље железничке станице у Винковцима пронашло како без свести лежи између два колосека. Одатле га је хитна помоћ превезла у болницу, где је тек после три-четири дана дошао к себи.

Био је везан, јер је са себе у више наврата покушао да скине инструменте преко којих су му давани инфузија и кисеоник. Неко време, пре отпуста, провео је и на одељењу за душевне болеснике. На отпусној листи Милана Лунића није уписана никаква дијагноза, односно, нема податка од чега је лечен у винковачкој болници.

Када је син дошао по њега, испоставило се да у пртљагу који је нађен крај Милана недостаје 1.800 евра и још нешто куна и динара, а није било ни Лунићевог хрватског пасоша. Морао је поново у Книн да прибави документа како би могао да се врати у Србију.

Сасвим је јасно да је у питању пљачка, па су и лекари, који су према Милановим речима били веома коректни, као и остало медицинско особље, још у болници позвали полицију.