Што пре усвојити Закон о култури

Читавих 16 година није донет Закон о култури, а за то време проблеми уметника и културних установа су се само гомилали, саопштено је на јучерашњој конференцији за новинаре у Медија центру у Београду. Љиљана Ђурић, председница Координационог одбора уметничких удружења Србије, рекла је да се самостални уметници воде као социјални случајеви, јер им се уплаћују минимални доприноси на основицу зараде и осврнула се на опасност да приватизација угрози постојање културних институција.

– Према још неусвојеном Закону о култури свако ко купи културну институцију неће моћи да мења њену намену, док, по сада важећем закону, власник има обавезу да одржава институцију пет година. После тога, могао би да отвори тржни центар уместо галерије, јер му се то више исплати – рекла је Љиљана Ђурић и напоменула да је у реду да Министарство културе пренесе надлежност на општине, али је потребно да се то правно регулише, како не би дошло до лоше приватизације културних установа.

Љиљана Шоп, председница Српског књижевног друштва, истакла је да је проблем и расподела функција по партијској линији.

– Чињеница је, сада културом руководе менаџери из Г17 плус, и захтевају да и сви остали буду менаџери, мада и сами не знају како се то ради. Тренутно је актуелно преношење надлежности са Министарства на општину која би требало да транспонује новац и за међународне манифестације. А у Општини Стари град нико не зна шта је то књижевна колонија у Чортановцима, нити како ће Министарство одредити средства за то, нити које би људе поставила да се тиме баве – казала је Љиљана Шоп.

Самостални уметници, као најугроженија категорија, захтевају само да се њихова права изједначе са правима других запослених у култури, рекла је Драгана Бојић-Николић, из УЛУПУДС-а. Она је навела и податак да уметник може да одржи једну изложбу у току године, за коју добија око 50.000 динара, а од те суме се не може живети.

– Министарство културе опомињало је Секретаријат за културу Београда, али оно не жели да реагује по питању статуса слободних уметника – напоменула је Драгана Бојић-Николић.

Соња Лапатанов, представница балетских уметника, рекла је да је њихов проблем старосна граница за одлазак у пензију. „Граница за одлазак у пензију требало би да буде 42 године, а тренутно у Народном позоришту има 17 балетских уметника који су старији. Жена од 50 година, колико је сада законски рок за пензионисање, не може да игра ’Жизелу’”, објаснила је Лапатанов. Осим тога, непостојање Академије за балетску уметност, додала је, не дозвољава овој групи уметника да буду на руководећим функцијама, а због школске спреме имају и мање плате од глумаца.

Љиљана Ђурић је закључила да поменути проблеми нису наведени да би се кривица обрушила на актуелног министра културе и Министарство него да се скрене пажња на чињеницу да су се све актуелне странке у Србији измењале на власти, а да до сада ниједна није учинила ништа да се стање у култури поправи.

– Ни владајуће, ни опозиционе странке као да нису свесне урушавања националне културе – истакла је Љиљана Ђурић.