Збогом скупим робним маркама

И купци у Србији се полако опраштају од познатих и скупих производа. Беспарица мења потрошачке навике, па се многи већ сада окрећу јефтинијим артиклима. На рафовима и не знајући траже такозване трговачке брендове који са произвођачких линија стижу по наруџбини продаваца. Ове намирнице су јефтиније и до 30 одсто, јер се не рекламирају, а у структури цене нема трошкова маркетинга, дистрибуције и скупе амбалаже. Квалитет је, ако је веровати трговцима, добар, јер је то, уз цену, главна карта за стицање поверења потрошача.

Анализе агенције ГФК показују да је прошле године више од 63 одсто домаћинстава у Србији купило макар један овакав производ. Међутим, питање је да ли купци уопште праве разлику и препознају ове артикле, да ли се интересују одакле стижу и ко их производи. Сви велики трговински ланци у нашој земљи имају широк асортиман такозваних ПЛ производа (прајват лејбл) или приватних робних марки.

Према истраживању „Потрошачке политике”, купци који желе да напуне корпу само овим производима домаћих и страних произвођача, на храни могу да уштеде до 20 одсто новца и то у хипермаркетима, а у односу на супермаркете и двоструко више. Још већа уштеда је на козметици. Према подацима ДМ-а, аустријског ланца дрогерија, за набавку 15 производа за личну хигијену и кућну хемију њихове робне марке треба издвојити 3.229 динара. Уколико би, пак, купци бирали артикле познатих светских произвођача рачун би био за 2.323 динара већи (што је за око 40 одсто више).

– Разумљиво је да ће се потрошачи чија ће куповна моћ у периоду кризе бити ограничена све више окретати овим производима, посебно ако су истог или приближног квалитета. Зато су приватне робне марке адекватна замена за скупље водеће брендове – каже Стефано Балдеси, директор „Дрогери маркета” Србија.

Иако је финансијска криза била окидач после којег су се потрошачи окренули приватним робним маркама, код нас је бренд и даље важан за купца.

– Полако се стиче поверење и у наше артикле које силазе са фабричких линија великих домаћих произвођача, али у структури цене немају високе трошкове маркетинга – каже Рајко Мандић, директор „Делта Максија” Србија, и додаје да су ови производи на полицама често јефтинији и до 30 одсто. Овај трговац покрио је готово све робне групе, па се у малопродаји већ увелико нуде трговачки производи под именима – фавола, мистрал, федела, адут...

(/slika2)Најпродаванија робна марка француског „Интерекса” је „топ баџет” коју носи око 200 производа.

– Имамо око 40 робних марки, али је ова због ниских цена најбоље прихваћена. Квалитет је у том рангу и редовно се контролише. У односу на најјефтинији производ у истој робној групи, цене су ниже минимум 15 одсто. Примећујемо да у Србији све више људи посеже за овим производима – каже Дејан Кузељевић, менаџер за логистику „Интерекса”.

У производњи 125 производа робних марки „Метроа кеш енд кери” упослен је 31 домаћи произвођач, а наредних месеци посла ће бити за још 12 добављача. „Метро” ове производе иначе продаје под робним маркама „аро”, „хорека”, „селект”, „сигма”...

Тржиште трговачких робних марки снажно расте чак и у западноевропским земљама које имају јаку конкуренцију познатих брендова. То је потврђено у 15 од укупно 18 земаља обухваћених недавно обављеним истраживањем агенције „Нилсен”.

Ови производи чине више од половине укупне продаје замрзнуте хране и папирне галантерије , али и другим индустријским гранама у већем делу западне Европе. Највећи тржишни удео приватне робне марке забележиле су у Швајцарској, где су производи малопродаваца освојили 45 одсто тржишта. Више од 40 одсто су заузели и у Енглеској, Белгији и Немачкој. Ипак, ни произвођачи такозваних А производа нису седели скрштених руку. Напротив, увидевши да губе на тржишту, кренули су у снажан противнапад како би зауставили конкуренцију.

У Хрватској је популарност трговачких марки почела да се повећава доласком „Лидла”.

Према неким проценама, до 2020. године 30 одсто хране на светском тржишту ће правити мањи, независни произвођачи. Све донедавно трговци су за ове послове ангажовали управо недовољно афирмиране фабрике које су временом изгубиле трку с мултинационалним компанијама. Њихов интерес је био да производе за трговце, јер су имали сигуран пласман и зараду. Међутим, ситуација се убрзано мења, па се у трку укључују и светски произвођачи како би капацитете упослили у потпуности. У једној смени тако праве своје брендове , а у другој преузимају наруџбине од више трговаца. То је посебно изражено у папирној индустрији.

Неки купци и даље не желе да купују ове производе, јер, како кажу, нису сигурни у квалитет, а о производу не могу да добију довољно информација.

Ивана Албуновић - Јелица Антељ

------------------------------------------------------

У „Лилију” почели од крема

Дрогерије „Лили” за сада у понуди имају неколико козметичких производа приватне робне марке, као што су лосион и гел против целулита, крема за руке, ацетон, хидроген. Како кажу у „Лилију”, ови производи су упола јефтинији од других артикала исте намене, с обзиром на то да немају трошкове за маркетинг, увоз, посреднике,
дистрибуцију.

----------------------------------------------------

Прохтева све мање

Потрошачи се на разне начине труде да прохтеве уклопе у кућни буџет, а куповина јефтинијих намирница које однедавно и у Србији производе трговци, како кажу, један је од начина да се уштеди.

Боба Станковић (60), пензионер:

– Због поскупљења одрекла сам се већине врста воћа и купујем само јабуке. Чула сам за потрошачке марке и већ сам се на њих преоријентисала. Бирам „Фаволино” поврће јер је квалитетно, а и јефтиније – каже Станковићева.

Милован Илић (54), саобраћајни техничар:

– Још не осећам кризу, па је моја потрошачка корпа иста као и раније. Ипак, добро је почети са штедњом на време, тако да, на пример, сада уместо два купујем само један „прут” чајне. О трговачким маркама још не размишљам – прича Илић.

Жаклина Петровић (44), економиста:

– На храни је немогуће штедети. Али престала сам да купујем „Ленорове” омекшиваче за веш и при прању користим само детерџент. Мање купујем и грицаклице, а уместо кечапа који је недавно поскупео, почела сам да купујем онај јефтинији. Добро је што су и код нас у маркетима почеле да се продају трговачке марке – објашњава Петровићева.

Радомир Савићевић (57), спортски судија.

– Не штедим на храни и средствима за хигијену. За трговачке марке нисам чуо, али куповаћу такве производе само ако су квалитетни. Нема те кризе која ће ме натерати да купим лош производ само зато што је јефтин – говори Савићевић.

С. Д.