Прљаве руке – узрок болничких инфекција

У развијеним земљама годишње од пет до 10 одсто пацијената добије једну или више инфекција у току боравка у болници, док је у неразвијеним земљама то случај код чак 50 одсто болесника. По броју таквих инфекција Србија је ближа неразвијеним земљама, што је јуче и потврдила професор др Љиљана Марковић-Денић, из Института за епидемиологију Медицинског факултета. Најчешће се јављају инфекције после операција, које чине трећину зараза, затим уринарне инфекције и пнеумоније. Оне се не појављују само код пацијената, већ и код здравственог особља и посетилаца.

– У сваком тренутку 1,5 милиона људи у свету добије инфекцију повезану са здравственим интервенцијама, а најчешћи узрок је лоша хигијена руку запослених у здравственим установама. Републичка комисија за болничке инфекције оснива тимове који раде на препорукама за сузбијање тих инфекција и контролишу рад и хигијену у болницама – истакла је др Марковић-Денић, на јучерашњем скупу „Хигијена руку у здравственим установама” одржаном у Старом двору.

Интересантно је да је у Русији израчунато да једна болничка инфекција кошта државу додатних 1.100 долара, а да се бактерије осим прљавих руку шире и онда када се пацијенти прегледају неочишћеним стетоскопом, путем мерача притиска и разних инструмената. Према истраживању једног америчког медицинског часописа, чак 77 одсто ових инструмената заражено је неком бактеријом. Испитивање у болницама у Канади показало је да би чешће прање руку медицинског особља могло спасити живот 4 000 пацијената годишње, као и да око 40 одсто лекара и сестара редовно пере руке.

– Хигијена руку спасава живот. Поред традиционалне употребе воде и сапуна за прање руку, сада се препоручује и употреба средстава на бази алкохола. Медицинска сестра треба да опере руке барем 60 пута у току дана. Важно је то радити пре и после прегледа пацијента. Један од начина спречавања појаве инфекција јесте управо појачана хигијена руку, као и опремање здравствених установа апаратима за дезинфекцију руку – додала је др Марковић-Денић.

Анкета, која је обухватала две хиљаде медицинара који раде на интензивној нези у 54 болнице, показала је да је један од најчешћих разлога за небригу о хигијени руку то што су заузети, што су заборавили, зато што нису имали сапуна или алкохола, али и због тога што им лавабо није близу.

Професор др Драгана Јовановић, секретар за здравство, истакла је да је град потписник Стратегије о чистој и сигурној нези, чију је реализацију прошле године започела Светска здравствена организација.

– Наставићемо активности везане за ову стратегију, почев од наших клиничко-болничких центара, преко домова здравља, до здравствених установа у приватном сектору – рекла је Јовановићева.

Стручњаци су објаснили да је Србија прошле године почела спровођење кампање „Чисте руке – безбедне руке” и тиме се укључила у програм Глобалне алијансе за безбедност пацијената, који се спроводи у Институту за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици и Клиничком центру Србије.

Д. Давидов-Кесар