Америка у новом стилу

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 2. априла – Премијерни наступ Барака Обаме на глобалној сцени испунио је основна очекивања – на лондонском самиту Г-20 и уводним сусретима био је „у центру пажње”, а уложио је и запажени напор да партнере увери да се одриче негативне Бушове заоставштине и да му је стало да поправи везе Америке са измењеним и ванредно узнемиреним светом. То је, рекло би се, основна оцена овдашњих стручњака и медија о „међународном дебију” новог шефа Беле куће.

Подробније анализе ће се подуже правити, али се, пре упознавања са коначним „смерницама” самита, констатовало да је Обама представио нови амерички стил – са више спремности од свог претходника за уважавање приступа других, користећи при томе и симпатије које ужива као „освежење” на интернационалној политичкој позорници. За почетак – довољно, сугерише се.

Али, хвалоспева нема. Када и какав ће бити излаз из економске кризе, највеће у последњих седам деценија, тек треба да се види, додаје се. Обама је признао да САД сносе део (многи мисле, главне) одговорности за текуће планетарне финансијске ломове, али је нагласак ставио на тражење заједничког решења.

Заједништво се свима чини неопходним, али још више – тешко остварљивим. Постоји бар неколико различитих приступа, запажа „Њујорк тајмс”. Америка, Британија и Јапан су, по тој верзији, за максимално повећање државних улагања, Француска и Немачка им се опиру јер сматрају да су њихови системи већ „прилагођени”, док Русија и Кина „терају по своме”.

Најизвесније је, сматра коментатор Си-Ен-Ена, да ће Америка и Европа које доминирају у Г-8 (индустријских сила) морати да прихвате „нови светски поредак”. С повећаним улогама Кине, Индије, других делова Азије и Латинске Америке, што се већ одразило у саставу Г-20.

Највећи публицитет је овде, пре окончања самита, добио састанак Обаме с руским председником Дмитријем Медведовом. Уз извештавање да су се договорили да смање атомско наоружање и синхронизују акције око авганистанског фронта и иранских нуклеарних амбиција, посебно је истакнуто да њих двојица не желе да репризирају индивидуализацију државних веза, у којој се после изјаве Буша да је „проникао у душу Владимира Путина” испоставило да су односи између две земље пали на „најнижу тачку после хладног рата”. Представници двеју страна су објаснили да им је циљ да буду у контакту у коме ће „несагласности бити јасно дефинисане како би се избегло погрешно разумевање” (Бела кућа) и да се „створи атмосфера поверења са уважавањем међусобних интереса” (Кремљ).

Пре и после доласка у Лондон, Обама је предочио да долази на самит „и да чује друге и да оснажи водећу улогу” Америке. Посматрачи се засад слажу да је успео у првом делу тако зацртане мисије.

Други део, о предвођењу, остаје под знаком питања. Не само због појединости као што је „доза спремности Пекинга да и даље купује обвезнице америчког дуга”, како бележе експерти, већ и зато што се у кризи свет убрзано разврстава према заједничким али на различите начине спецификованим приоритетима и на основу новог односа снага, слабости и одговорности.

Помно су овде праћене и „споредније, а широј публици атрактивније”, појавности Обаме. Посебно његове супруге Мишел. „Прва дама” регистрована је, такође, као „нова звезда”. Одата су јој признања нарочито за оригиналност, у коју су урачунати и њена образованост, непосредност и отвореност.

Ова последња карактеристика делимично је приписана и њеној гардероби која јој често оставља непокривена рамена (што се и овде сматра одступањем од обичаја на догађајима високог политичког нивоа). Али тај њен стил је можда наговештавао да ће рамена играти важнију улогу него досад, јер ће се на милијарде њих свалити – највећи терет глобалне кризе…