БНД осваја васиону

"У хладном рату војних обавештајаца и припадника цивилне безбедносне и шпијунске службе у Немачкој, кишни мантили су однели победу у етапи над кабаницама Бундесвера." Овим речима је "Политикин" извор у Пулаху крај Минхена прокоментарисао одлуку о радикалном проширењу компетенција обавештајне службе БНД на рачун војнообавештајног АНБВ-а. У оквиру, или под плаштом модернизације – званично, реч је о "сабијању редова зарад унапређења ефикасности" – БНД-у су пренесене компетенције управљања сателитским шпијунско-стратешким системом "САР-лупе", чији је корисник била војска.

Шефови одбрамбених и безбедносних ресора владе још не дају званичне изјаве. Детаљи се, ипак, увелико препричавају у кружоцима одабраних новинара и, пре свих, међу опозиционим политичарима.

Сумњиви војни обавештајци

Шпијунско-стратешки сателитски систем САР (Synthetic Aperture Radar) састоји се од система радара на земљи и у васиони. Пет идентичних трабанта креће се у концентричним круговима око Земље на висини од пет стотина километара. По команди из терестричке централе (са земље) снимају догађања "на терену". У Авганистану, на пример, или у Босни. Електронском брзином фотографије стижу на екране обавештајних компјутера, у високој резолуцији. Препричава се да је квалитет снимака упоредив са легендарним фото-системом конструисаним за потребе САД у лабораторијама немачког произвођача фотоапарата "Лајц Вецлар". Поређење два система, оног који је коришћен приликом прелета шпијунских авиона У-2 преко тадашњег Совјетског Савеза и савремених "васионских очију" немачких обавештајаца, подразумева, наравно, толеранцију тадашњег и данашњег степена технолошког развоја.

Од стављања у експериментални погон почетком 2000. године – пун капацитет би требало да буде достигнут средином 2008. године – системом је управљала војнообавештајна Служба за информисање АНБВ, односно њен огранак Центар за информисање (подразумева се шпијунажа) Бундесвера ЗНБВ. Творевина паралелне војнообавештајне службе која прибавља информације изван граница, дакле шпијунира, проглашена је у лето 2005. године неуставном. Покренута је иницијатива за њено "трансформисање" у огранак под командом БНД-а, који има "лиценцу за информисање изван граница Немачке". Тај процес убрзан је током лета 2007. године, да би пре неколико дана био коначно реализован – група од 270 специјално обучених сателитских информатичара Бундесвера преведена је у службу БНД-а, тиме и ослобођена војне заклетве...

Бреме политичке одговорности

Како се међу познаваоцима немачке обавештајне и војнообавештајне сцене истиче, трансформисања и фузије унутар обавештајних структура уследили су на захтев шефа БНД-а Ернста Урлауа. Према његовој замисли, требало је спојити "сродне" ресоре, да би била обезбеђена бржа и темељитија реакција – пре свега у  складу са потребама које се намећу у оквиру борбе против међународног тероризма.

Други, свакако интересантан аспект, међутим, није званично поменут. Војни обавештајци су, од 2005. године, обелоданили неколико афера, које не бацају добро светло на БНД, још мање на његове налогодавце из владе у Берлину. Намерно, како њихови критичари тврде, или, по сили инерције, како сами истичу, војни обавештајци су откривањем досијеа комуникација и контроле кретања у Немачкој и изван граница допринели истрази против илегалне праксе ЦИА на тлу Европе – оптужујући, при том, своје немачке колеге из БНД-а да су били главни савезници америчких агената... На листи оних који би могли да понесу одговорност за овакве, противправне и неуставне активности БНД-а могли би да се нађу најистакнутији политичари у садашњој, али и они из бивше владе. Од потенцијалног кандидата за следећег канцелара Немачке Франка Валтера Штајнмајера, преко бившег министра спољних послова Јошке Фишера и бившег канцелара Герхарда Шредера. На листи, наравно, обрео би се и иницијатор концентрације обавештајних служби – Ернст Урлау.