Македонци пред одлуком

Од нашег дописника
Скопље, 3. априла – Телевизијским дуелом Ђорђа Иванова и Љубомира Фрчковског, двојице преосталих кандидата за председника Македоније, биће окончана оштра предизборна кампања коју су у минулих десетак дана водили њихови штабови и они сами.

Коначан исход председничких избора је у рукама бирача јер на биралишта треба да изађе 40 процената од укупног бирачког тела, односно 716.832 гласача. У анкетама овдашњих агенција и медија висок је постотак оних који су рекли да неће изаћи на гласање, а неопходан законски цензус од 40 процената излазности у питање су довеле неке нове околности, пре свих одлука владајуће албанске Демократске уније за интеграцију да подржи кандидата коалиционог партнера, односно ВМРО ДПМНЕ.

Занимљиво је да супредставници опозиције јавно изразили сумњу да ће цензус бити обезбеђен, без обзира на то што њима то не одговара, а што иде наруку властима које имају „резервну” варијанту да председник државе буде из њених редова.

Како је „Политика” већ писала, уколико одзив бирача буде мањи од потребног за регуларан избор шефа државе, владајућа вмровско-албанска коалиција има већину у парламенту па тиме и могућност да промени Устав и председника изабере гласањем у Собрању Македоније. Вмровци су још прошле године, после победе на превременим парламентарним изборима, изашли са таквим предлогом, али су од тога одустали због жестоког противљења опозиције која је запретила бојкотовањем рада парламента.

Без обзира на све прогнозе, и власт и опозиција потајно прижељкују велики одзив бирача и све чине како би своје симпатизере и неопредељене грађане приволели да изађу на гласање. Вмровци су за остварење тога циља упрегли сва расположива средства, а у мисију убеђивања даноноћно су били укључени сви министри и сви државни функционери.

И опозиција није шкртарила у пропагандном надметању са владајућом коалицијом и не крије да одзив бирача и „слаб кандидат” власти могу бити пресудни да њен кандидат Љубомир Фрчковски порази противника.

Описаној неизвесности кумовало је петоро, у првом кругу отпалих, председничких кандидата, који су одбили да позову своје гласаче и симпатизере да гласају за једног од двојице који су се квалификовали за други изборни круг.

Истина, овде се и поред тога праве „немогуће” комбинације, али ниједна страна са сигурношћу не може рачунати на гласаче изван свог партијског чланства. Вмровци су и ту у предности јер њиховој бази одговара да актуелна власт што дуже потраје, пре свега јер су многи егзистенцију обезбедили захваљујући партијској опредељености.

Опозиција рачуна на револт грађана, незапослених, стечајних радника, незадовољних фармера и очајне економске ситуације, за коју је одговорна актуелна власт, која је иначе заокупљена жељом да освајањем председничког мандата заокружи апсолутну власт у земљи.

Уосталом, кандидат опозиције Љубомир Фрчковски данима понавља исту поруку:„Ако их сада не поразимо, остаћемо без државе и без будућности.”