Драгић неће 176, али хоће 300 милиона евра

Миле Драгић, власник истоимене зрењанинске фирме, не жели од државе да наплати одштету од 176 милиона евра како је то првостепеном пресудом одлучио Трговински суд у Београду већ да му држава омогући да реализује спорни уговор вредан 300 милиона евра који је 2005. године закључио са Војском. У разговору за „Политику”, Драгић наводи да је пресуда Трговинског суда донета у мају прошле године и да се од тада чека заседање Вишег трговинског суда.

– Десет месеци о томе у штампи није било ни слова. А сада, пред заседање Вишег трговинског суда у неким новинама напрасно су се појавили „наручени” текстови који представљају директан притисак на суд да не ради по закону већ према потребама оних који су целу аферу и лансирали – каже за „Политику” Миле Драгић.

Власник зрењанинског предузећа тврди и да има „све папире и доказе” који ће му омогућити да докаже да је аферу „панцир” исконструисао Млађан Динкић, бивши министар финансија, са циљем да у Министарство одбране „угура” свог човека.

– Ништа од онога што је Динкић тврдио у вези са афером „панцир” није тачно, а позадина целе приче била је да се Александар Радовић, као његов човек „убаци” у Министарство одбране. Министар је тада чак запретио и да ће, уколико се не испуни овај његов захтев, изаћи из владе. Радовић је требало да буде задужен за све финансије у Војсци, за војну имовину и уговарање послова. Давинић, тадашњи министар одбране се томе успротивио и Динкић је, да би му се осветио, лансирао аферу „панцир” – каже за „Политику” Миле Драгић.

Драгић негира тврдње да је Првослав Давинић, одредио количину опреме која се наводи у уговору и њену цену. Према Драгићевим речима, количина опреме је одређена на основу стратегијског прегледа одбране коју су урадили најстручнији људи у војсци.

– Одлука о потписивању уговора није донета на пречац. Стратегијски преглед одбране су три године правили најстручнији људи у војсци. У раду седнице Савета министара, на којој је донета одлука да се закључи овај уговор, учествовали су министри и из Србије и из Црне Горе. А, потом су творци афере дошли са припремљеним сценаријом који је имало за циљ да се нанесе штета мени и мом предузећу – каже Драгић.

Без обзира на проблеме са којима се сусрео због закључивања уговора о набавци војне опреме, Драгићево предузеће и даље сарађује са Војском али, како каже, много мање него раније.

– Ако се утврди да сам негде погрешио, а мислим да нисам, требало би да одговарам само ја, а не и моји радници. Извесно време је мом предузећу, а самим тим и мојим радницима, било онемогућено да радимо. Чак ни на тендерима нисмо могли да учествујемо – каже Драгић.

Према информацијама из Вишег трговинског суда, ова правосудна установа би у наредних месец дана требало да одлучи о жалби републичког јавног правобраниоца којом је затражено поништавање уговора између Војске и предузећа „Миле Драгић”.

Због закључивања уговора између зрењанинског предузећа и Војске, поред поступка у Трговинском суду, пред Окружним судом у Београду покренут је кривични поступак против Првослава Давинића, тадашњег министра одбране, Милуна Кокановића, генерал-мајора и пуковника Јовице Вучковића. Њих оптужница терети да су склапањем уговора штетних по државу, искористили службени положај и Милету Драгићу омогућили да прибави корист, односно да његова фирма склопи посао са Војском. Уговор је подразумевао куповину 59.000 шлемова, 54.000 заштитних балистичких прслука и бројну другу заштитну опрему.