Како сачувати Теслину кулу

Недавна понуда Агфа компаније да прода простор од око шест хектара на којем се налазе остаци Теслине куле и лабораторије, у малом месту Шорам на Лонг Ајленду, узбудила је код нас поштоваоце дела познатог научника и одмах многе навела да се запитају: да ли је реално да Србија или неки имућнији Срби купе комплекс Ворденклиф, па да буде „наш”? Госпођа Џејн Алкорн, председница непрофитне организације у Шораму која носи Теслино име, сматра „да у овом случају треба сви добро да запнемо, с обзиром на то да није у питању Едисон, јер тада не би било проблема”.

– Иако су Теслине заслуге и дела огромни, околности из његовог живота и времена у коме је живео нису га ставили на пиједестал славе који заслужује. Наше горе лист, он се није понашао као други успешни Американци, што му је доносило невоље у истраживањима, као и у личном животу – сматра Милоје Поповић, књижевник и публициста, иначе члан Управног одбора Теслиног Меморијалног друштва у Њујорку. Дакле, човек врло упућен у биографију великог изумитеља и један од заслужних што се Споменик Николе Тесле налази на Нијагариним водопадима, у које су уграђени његови проналасци.

Али, вратимо се у Шорам на Лонг Ајленду и Теслину кулу и лабораторију, подигнуте између 1901. и 1905. године, у које је милионер и велики Теслин спонзор Морган уложио 150.000 долара, што је за ондашње прилике била огромна сума. Оне, као што знамо, нису биле дугог века. Морган није имао стрпљења да дуго чека на Теслине резултате, па је цео пројект пропао.

– Тесла је желео да с куле, високе 57 метара, шаље радио-сигнале у свет и да преноси електрицитет бежичним путем. Теслини финансијери су се питали и како би се наплаћивала тако одашиљана енергија, коју је Тесла намеравао да довлачи са хидроцентрале ма Нијагариним водопадима. Теслина кула је срушена 4. јула 1917. године, у јеку Првог светског рата, по инструкцији америчке војске. Сумњало се да би она могла да буде географски оријентир за немачке подморнице и бродове који би доспели на то подручје. Тако су остаци куле остали све до данас, да би се о њеној судбини и будућности озбиљније почело разговарати тек почетком ове године, када је мултинационална компанија дала оглас да продаје комплекс у Шораму.Купац би у том случају могао без проблема да сруши последњи и једини остатак Теслиних лабораторија – подсећа Поповић.

А шта се тренутно догађа, после објављивања огласа о продаји тако значајног имања, бар за нас?

– „ЛонгАјленд прес” први је објавио да су Стив Леви и Данијел Лоскадо, истакнути представници округа, успели да локалну власт приволе да се локација у Шораму сачува. Представници свих политичких струја одлукусу донели једногласно.Суштина је да округ узме под своју ингеренцију Теслину локацију и намени је за будући музеј и културни центар. Можда чак и да је под повољним условима и откупи, јер је реч окултурном и меморијалном простору. Представници Сафолка су чак упутили молбу председнику Агфа компаније да Ворденклиф, који је ова мултинационална компанија напустила још 1987. године, поклони општини. Судећи по писању листова и према изјавама функционера, преузимањем на било који начин исцрпле би се административне и финансијске могућности ове најисточније њујоршке енклаве, која има нешто преко милион и по становника. После овога би уследила израда пројекта, налажење спонзора и финансијера, који би преузели на себе реализацију читавог програма – објашњава Милоје Поповић.

Група заступника Теслиних идеја послала је отворено писмо њујоршком сенатору Чарлсу Шумахеру, а 20. марта и градоначелнику Њујорка Мајклу Блумбергу.Поред Љубе Вујовића, дугогодишњег секретара Теслиног Меморијалног друштва у Њујорку,који се већ петнаест година залаже да Шорам постане Теслино светилиште, у групи су и аутор познате књиге о Тесли Марк Ј. Сајфер, експерт за Теслу физичар Џемс Корум, председник Теслиног научног центра у Шораму Џејн Алкорн и Пол Косић, председник Теслине фондације из Охаја.

Сви они апелују на подршку утицајних људи, подсећајући на њујоршку биографију Тесле. Наводе да би подизање Теслиног меморијалног центра у Шораму донело корист свима, па и граду на обалама Хадсона и Источне реке, у коме је Тесла провео највећи део живота и у коме је умро.

Потписницима је, судећи по тексту апела, сасвим јасно да се читава акција само делимично завршава покровитељством или откупом што би учинио Сафолк или донатори који би се евентуално прикључили том првом чину. Они апелују да се пронађе „неколико милиона долара” који би читав пројекат покренули са мртве тачке.

– У читавој причи, која има и очигледан акционарски призвук, ми бисмо, евентуално, могли да понудимо наш удео – предлаже Милоје Поповић. – Дабудућем музеју, ако га буде, понудимо од нашег београдског музеја одговарајућу помоћ. Или да, под нашим знамењем, оформимо Теслину библиотеку или неки едукативни центар. Можда и да покушамо да обновимо Теслину кулу, у првобитном облику или у мањем издању, јер подигосмо и срушени Авалски торањ, који је много скупљи и већи. Наш патриотизам и поштовање Тесле очигледно су јачи од многих овоземаљских вредности и криза, па су они сами по себи наш велики почетни улог у спашавању и оплемењивањујединог простора који је остао иза овог великана.